246
Muzika u filmovima predstavlja neizostavan deo kinematografskog doživljaja. Ima moć da izazove emocije, postavi ton i unapredi pripovedanje na načine koje to sami vizuelni elementi ne mogu da postignu. Filmska muzika, odnosno originalna kompozicija napisana posebno za potrebe nekog filma, igra moćnu ulogu u oblikovanju emocionalnog odgovora publike i njenog povezivanja sa pričom.
Tako je od samih početaka sedme umetnosti (kako se film često naziva), i upravo zbog toga, krenućemo od…
… Evolucije muzike u kinematografiji
# Era nemih filmova
Tokom ere nemih filmova, muzika se u u bioskopima uživo izvodila, kako bi pratila vizuelne sadržaje na ekranu. Ove muzičke kompozicije pružale su ključne emotivne signale, i pomagale u održavanju pažnje publike u pauzama, između dijaloga.
Setimo se samo filmova Čarlija Čaplina, sa muzičkom podlogom koju i danas pamtimo. A u domaćoj kinematografiji, primer bi mogla da bude Kristina (Jelisaveta Seka Sablić) iz filma “Maratonci trče počasni krug”, i njeno sviranje na poprilično raštimovanom klaviru tokom nemih filmova u bioskopu. Da, da: “Tišina! Sad malo ona”, što kaže Mirko (Bogdan Diklić).
# A onda je došao zvuk…
Uvođenje sinhronizovanih zvučnih zapisa krajem 1920-ih dovelo je do revolucije u kinematografiji. Filmovi poput „Džez pevača“ (“The Jazz Singer”), obeležili su početak ere zvučnih filmova, u kojoj je muzika postala integralni deo audio zapisa filma. Ovaj napredak omogućio je nijansiranije u pripovedanju, kao i dublju emocionalnu povezanost sa publikom.
# Savremeno doba
S tehnološkim napretkom u muzičkoj produkciji, savremena era kinematografije iznedrila je mnoge sjajne kompozitore i nezaboravne filmske muzičke komade. Kompozitori poput Džona Vilijamsa, Hansa Cimera i Enija Morikonea postali su poznata imena zahvaljujući svojim doprinosima filmskoj muzici.
U domaćoj kinematografiji, to su bili Vojislav-Voki Kostić, Zoran Simjanović, Milivoj-Mića Marković, a svakako ne treba zaboraviti i Vladu Divljana, Nenada Milosavljevića, i mnoge druge.
Razumevanje filmske muzike
Izvor fotografije: https://www.youtube.com/watch?v=ZwozSLas8DM&ab_channel=OldClassicGamer (Screenshot)
A od čega se filmska muzika uopšte sastoji? Pa, filmska muzika obično se sastoji od glavne teme, pozadinske muzike i lajtmotiva. Orkestracija i izbor instrumenata igraju značajnu ulogu u prenošenju raspoloženja filma, i podržavanju narativa. Setimo se samo filma “Ko to tamo peva”, za koji je Voki Kostić, slavni kompozitor, ne samo napisao muziku, već i napravio gomilu instrumenata na kojima je odsvirana.
Na šta, uopšte, prvo pomislite kada čujete ime Voki Kostić? Na drombulje, naravno, jedan od njegovih stalnih instrumenata. Taj jednostavni instrument niko nije nešto mnogo koristio, a Voki jeste, u skoro svim filmovima za koje je komponovao muziku.
Postoje različiti alati i tehnike koje kompozitori koriste kako bi izazvali emocije, i podržali priču. Motivi, teme i muzičke teksture pažljivo su osmišljeni kako bi se uskladili sa tonom filma, i razvojem likova. Bez muzike, bilo bi nemoguće dočarati celu paletu emocija.
A kakav je psihološki uticaj muzike u filmovima?
Sasvim poseban i neophodan! Bez nje filmovi strave i užasa ne bi bili dovoljno strašni, ljubavni ne bi bili romantični, pa čak ni crtani filmovi – ne bi bili ni smešni, ni zanimljivi. Ona svaku od ovih emocija pojačava i bliže objašnjava.
Setimo se, na primer, teme iz filma „Ajkula“, koju je komponovao Džon Vilijams, koja stvara osećaj nadolazeće opasnosti čak i pre nego što se ajkula pojavi. Ili Hičkokovog filma “Psiho”. Isključite ton i pogledajte neki od njih i shvatićete o čemu govorimo.
Muzika je ključna u uspostavljanju atmosfere i ambijenta filma. Može preneti publiku u različita vremena i mesta, od futurističkih zvukova „Blejd Ranera“ do nostalgičnih melodija iz jednog od najznačajnijih filmova u istoriji kao što Felinijev “Amarkord”.
Još jedno od sredstava su tzv. lajtmotivi, koji su ponavljajuće muzičke teme povezane s određenim likovima ili konceptima. Na primer, upotreba „Imperijalnog marša“ u „Ratovima zvezda“ odmah asocira na prisustvo i moć Darta Vejdera.
A sve to, dokazuje kako muzika pomaže da se priča koju film donosi bolje objasni i ispriča. Na taj način, ona otkriva osobine i razvoj likova. U filmu „Kum“, muzika Nina Rote suptilno oslikava transformaciju Majkla Korleonea od nevinašca, u nemilosrdnog mafijaškog bosa!
Nezaboravne filmske partiture i njihov uticaj
Izvor fotografije: https://www.youtube.com/watch?v=0WtDmbr9xyY&t=63s&ab_channel=Movieclips (Screenshot)
Neke filmske partiture postale su legendarne, ostavljajući trajan uticaj na kinematografiju i popularnu kulturu. Recimo, već pomenuta muzika Bernarda Hermana za „Psiho“ (fotografija iznad, scena tuširanja), ili Enija Morikonea za „Dobar, loš, zao“, samo su neki od primera partitura koje su prevazišle granice samih filmova, i koje se i danas koriste recimo za potrebe reklamnih džinglova.
Različiti filmski žanrovi često zahtevaju specifičan muzički pristup. Horor filmovi se, na primer, oslanjaju se na disonantne zvuke i iznenadne muzičke momente kako bi stvorili napetost, dok romantični filmovi koriste bogatu orkestraciju za evociranje ljubavi i strasti.
Tehnička strana filmske muzike
Na neki način, muzika za film je, u stvari, primenjena muzika. Proces komponovanja ove vrste uključuje blisku saradnju između reditelja i kompozitora. On počinje diskusijama o viziji filma, a završava se konačnim miksovanjem muzike, koja pažljivo balansira između dijaloga i zvučnih efekata.
Kompozitori se suočavaju sa različitim izazovima, uključujući balansiranje muzike sa ostalim audio elementima, i poštovanje pravnih i budžetskih ograničenja. Jer, problemi s autorskim pravima i troškovi orkestracije mogu značajno da utiču na filmsku muziku. A ponovno korišćenje jedne iste muzike u nekom drugom filmu i znatno podiže troškove snimanja ovog drugog, upravo zbog autorskih prava.
To je nehotice uradio sjajni Rade Šerbedžija na snimanju filma “Pre kiše”. Vozeći bicikl u jednoj od scena, odzviždao je “Raindrops keep fallin’ on my head”, nastalu za potrebe filma “Buč Kesidi i Sandens Kid”, koju je za film snimio B.J.Tomas. Elem, u prvom filmu, pesma se čuje dok se dvoje od troje glavnih likova voze na biciklu.
Isto tako, vozeći bicikl u jednoj sličnoj sceni u filmu “Pre kiše”, numeru je odzviždao Rade Šerbedžija. Savršeno se uklopila u tu scenu, ali su trškovi snimanja filma porasli za nekih 25.000 dolara, zbog autorskih prava. Ipak, reditelj Milčo Manevski kaže da nijednog trenutka nije zažalio zbog toga, jer je scena maestralna. A sve to, pisac ovih redova čuo je u emisiji “TV lica, kao sav normalan svet”, u kojoj se Rade pojavio na isti način.
A kakva je budućnost muzike u filmovima?
Izvor fotografije: https://www.youtube.com/watch?v=UxkY1j2-G_o&ab_channel=SrpskiAndjeoTv (Screenshot)
Budućnost filmske muzike donosi inovacije poput upotrebe elektronske muzike i netradicionalnih zvukova. Kompozitori nastavljaju da istražuju nove načine integrisanja muzike u pripovedanje, čime dodatno obogaćuju kinematografski doživljaj.
Saundtrekovi su postali važan aspekt filmova, često stičući nezavisnu popularnost van samog filma. Oni imaju moć da evociraju uspomene na film, i doprinesu njegovom nasleđu u popularnoj kulturi.
Pogledajte samo neke od domaćih filmova, kao što je recimo “Zona Zamfirova”. Nenad Milosavljević (Neša Galija) potpisuje muziku za ovaj fenomenalni film, a sama muzika je podeljena u dva dela, kao “Zonina muzika” i “Manetova muzika”, i prodavala se posebno. Praktično je imala svoj život nevezano za film, i čak i danas, posle toliko godina od objavljivanja filma, rado se sluša i peva na koncertima, i u narodu. Dakle, neke od tih pesama nastavljaju da žive svoj život.
I na kraju…
Izvor fotografije: https://www.pexels.com/photo/film-roll-and-vinyl-records-lying-on-a-newspaper-17616290/
Uloga muzike u filmovima je neosporna. Ona postavlja ton, izaziva emocije i unapređuje pripovedanje na načine koje vizuelni elementi sami po sebi ne bi mogli da postignu.
Od ere nemih filmova do modernog doba, muzika je bila suštinska komponenta kinematografije, oblikujući iskustvo publike i ostavljajući trajan uticaj na svet filma. Ako pokušamo da pogledamo u budućnost, jasno nam je da evolucija muzike u filmovima obećava da će nastaviti da fascinira publiku i pomera granice filmskog pripovedanja.
Verujemo da volite filmsku muziku, s obzirom da ste ovaj tekst pročitali do kraja. Koja vam je pesma posebno draga? Koja vam se toliko dopala, da vam je i danas, posle mnogo godina, prva asocijacija na neki film? Podelite je sa nama u komentarima. Unapred hvala.
Izvor naslovne fotografije: https://www.pexels.com/photo/music-sheet-on-a-piano-3532438/
Autorski tekst: Jelena Todorović
