YuRadioStanice

Kako se klasična muzika, kroz crtane filmove, neopaženo uvukla i u naša srca 559
Kako se klasična muzika, kroz crtane filmove, neopaženo uvukla i u naša srca

Ako bismo vam postavili pitanje da li volite klasičnu muziku, šta biste odgovorili? Verovatno bi bilo više različitih odgovora, ali bi mali broj vas rekao da je zaista voli. Ali, kada bismo proširili pitanje pa pitali da li volite crtaće sa Duškom Dugouškom, Simom Strahotom, Tomom i Džerijem… Kakav bi sada bio vaš odgovor? Verovatno pozitivan. A sećate li se kakvu su muzičku podlogu imali? Klasičnu, naravno. I tako se klasična muzika, kroz crtane filmove, neopaženo uvukla i u naša srca.

Zavoleli smo je, a da toga nismo ni bili svesni. I možda ne znamo koji su to komadi, ko ih je komponovao i kojom prilikom, ali, kada nas neko podseti, ispadne da se svih tih kompozicija veoma dobro sećamo i da ih volimo. Jer muzika je moćna. Pomaže nam da lakše zapamtimo neki film, pozorišnu predstavu, pa čak i zanimljivu reklamu. Muzika na suptilan način prožima naše biće i čini nam život lepšim, a naša tela i dušu zdravijim.

Ali, kako je sve to bilo nekada...

Pa, kada bismo današnjoj deci rekli da smo u vreme kada smo bili njihovih godina, imali prilike da gledamo jedan, eventualno dva crtana filma dnevno, gledali bi nas u čudu. Kako i da shvate kad odrastaju u eri tehnike, pa ne moraju da čekaju večernji termin u 7:15h, da bi pogledali omiljeni crtać. Jer u to neko naše vreme, crtani filmovi su bili poslastica, koja se deci davala na kašičicu. Možda su nam upravo zbog toga toliko i značili.

Nasilje s ekrana

S vremena na vreme čujemo da svetski moderni psiholozi kude bajke i crtane filmove uz koje su odrastale generacije i generacije danas dobrih i uglednih ljudi. Često govore da su sve te priče bile nasilne, što nikako nije dobro jer zaziva traume kod dece. Pa, kad tako pogledamo, pravo je čudo što smo ispali ovakvi. I kako to, da među decom koja su se rodila mnogo kasnije, i nisu odrastala gledajući te naše nasilne crtaće, ima mnogo više surovih nasilnika nego nekada? Čudno zaista.

O bajkama i da ne govorimo. Em su nasilne, poput vuka koji se pojavljuje i na prevaru smaže Crvenkapu i njenu baku, pa na kraju nastrada od strane lovca. Ne zna se šta je gore! Ili tolike princeze kojima je u životu jedino važno da se udaju za princa, a kojih u modernim verzijama ima sve manje. A tek aždaje, koje bljuju vatru ili gutaju sve pred sobo! Ma strašno!

Ako tako pogledate, pa i jesu bile nasilne i nerealne. Ipak, toliko je njih i napisano i ekranizovano. Nekadašnja deca su sve to gutala, pretvarajući se u moćne i neustrašive junake i superheroje prepune samopouzdanja. Ispade da sve to, ništa ne valja. Hmmm…

A kroz sve se provlačila klasična muzika ili evetualno džez

Pa, bilo je svega po malo. I klasike, i džeza, i svinga, ali i dečjih pesmica, u zavisnosti od produkcije. Ipak, mi ovde danas pričamo o klasici koju, kako Bajaga reče: “Klasiku voli, onaj ko razume”. Pa ima i toga, mada ne bismo mogli da se složimo sa Bajagom u potpunosti jer ima toliko male dece, koje klasična muzika dirne do suza, a da pritom ništa nisu razumeli. Slušaju, a suze im nekontrolisano klize niz obraze, od siline osećanja. Upravo zato danas na ovom mestu i želimo da govorimo o klasičnoj muzici koju smo još kao deca zavoleli gledajući omiljene crtaće.

Zašto je, uopšte, klasična muzika korišćena u crtanim filmovima?

Na početku je to bilo iz praktičnih razloga. Većina ranih crtaća nije imala dijaloge. Muzika je morala da obavi najveći deo posla, da pomogne i objasni ono što vidite na ekranu. Za početak, partiture iz crtanih filmova bile su kompilacije dobro poznatih melodija. Ovo bi pomoglo gledaocima da shvate priču. Ako biste čuli melodiju koju već znate, recimo o ljubavi ili ratu, lakše biste shvatili šta se dešava na ekranu.

I tako je klasična muzika postala veoma važan deo ovog miksa, jer je celoj priči dodavala emociju. A ubrzo su počeli da se snimaju i crtani filmovi u potpunosti zasnovani na muzici, često parodirajući posebnosti sveta klasične muzike, kao i odlaska na koncert ili u operu. Ali hajde da se prisetimo nekoliko numera koje smo više puta čuli u crtaćima.

#1. “Kas Valkire” iz opere “Valkira” kompozitora Riharda Vagnera

Ovo izuzetno poznato delo potiče iz Vagnerove tetralogije opera pod imenom “Prsten Nibelunga”. U pitanju je grandiozno delo koje čine četiri celovečernje opere, od kojih je “Valkira” druga u nizu, a ovaj komad naglašava početak njenog trećeg čina. Valkire, na vrhu veličanstvene planine, čekaju pale heroje bitaka koje će pratiti u Valhalu do njihovog počasnog mesta.

Bilo da znate legendu o ovim neustrašivim ratnicama ili ne, ne možete a da ne budete impresionirani mesinganim sjajem kojim Vagner oslikava ovu trijumfalnu scenu. Crtani film u kome se ovaj komad pojavljuje, malo izmenjen i karikiran, zove se “Šta je opera, Doco”, u kome Elmer Davež peva “Ubiti zeca” (“Kill the Wabbit”) na temu “Kas Valkire”. Savršeno inkorporirano i prilagođeno radnji crtanog filma.

#2. Tokata i fuga u d-mollu, Johana Sebastijana Baha, iz “Diznijeve fantazije”

Tih kasnih 1930-ih, počela je da opada popularnost Mikija Mausa, verovatno najznačajnijeg lika koji je Volt Dizni ikada kreirao. Dizni je znao da mora da uradi nešto izuzetno, da bi svog omiljenog mišonju vratio sa ivice provalije. Rezultat toga, bio je celovečernji crtani film iz 1940. godine, koji se zvao “Fantazija”. U filmu postoji ogromna kolekcija veoma poznatih klasičnih dela, koja ovaj crtani film deli na sedam kontrastnih delova.

Na samom početku “Diznijeve fantazije”, kada se orkestar konačno naštimuje, počinje poznato Bahovo delo, Tokata i fuga u d-mollu, u orkestarskom aranžmanu. Naravno, Dizni je u svojoj zamisli uspeo, a koliki je značaj njegovog rada vidi se i po tome što su njegovi crtani filmovi omiljeni i danas, čitav vek posle nastanka.

#3. Uvertira za operu “Viljem Tel”, kompozitora Đoakina Rosinija

U crtanom filmu iz 1948. godine pod nazivom “Duško Dugouško ponovo jaše”, ova uvertira prati, kao što ste verovatnoi očekivali, scenu potere u kojoj Duško pokušava da pobegne od Josemiti Sema ili Sime Strahote, koji mu je za petama. Brzi tempo Rosinijeve uvertire za operu “Viljem Tel” izuzetno dopunjuje aktivnosti koje se odvijaju na ekranu, dodajući dramatiku i napetost dok ova komedija traje.

#4. Mađarska rapsodija br.2, kompozitora Franca Lista

Mađarska rapsodija br.2 u cis mollu, velikog kompozitora Franca Lista, jedan je od najomiljenijih komada ikada komponovanih za klavir, koji potiče iz ere Romantizma. Pokazuje Listovu blistavu virtuoznost kao pijaniste, kao i njegov dar za emotivnu interpretaciju. Ipak, postoji nešto pomalo grubo i nedovršeno u ovom delu, nešto što unosi primesu romskog u ovu primamljivu muziku. A može se čuti u crtanom filmu sa Duškom Dugouškom: “Koja rapsodija, Zeče?”

#5. “Prolećna pesma” (iz zbirke Pesme bez reči), Feliksa Mendelsona

Ako ste se nakada zapitali kakva je to muzika koja se čuje u mnogim crtanim filmovima kada je jedan od likova udaren u glavu ili nokautiran, pa vidi sve zvezde, ili možda kada treba da se dočara buđenje proleća, to je često upravo “Prolećna pesma” kompozitora Feliksa Mendelsona iz “Pesama bez reči”. Ove minijature su divan primer Mendelsonovog melodičnog dara i mogućnosti da stvori zaista nezaboravne salonske komade.

#6. “Na lepom, plavom Dunavu”, kompozitora Johana Štrausa

O da, valceri porodice Štraus su možda i najčešći komadi u raznim crtanim filmovima jer se lepo uklapaju u razne prilike. Poput ružnog crnog pačeta koje uporno pokušava da se priključi porodici mama guske, ili istoimenog crtanog filma iz 1939. godine. Budući da su ovi valceri veoma poznati i široj publici omiljeni, bilo je lako uklopiti ih u crtane filmove tako da se to često i činilo.

#7. “Largo al Factotum” iz opere “Seviljski berberin”, kompozitora Đoakina Rosinija

Još jedan crtać koji je za osnovu imao upravo muziku. Karikira ličnost slavnog dirigenta Leopolda Stokovskog. Sigurno se sećate kako Duško Dugouško izlazi na scenu, a svi usput šapuću: “Leopold”. Pa onda, kad izađe na scenu matretira sirotog tenora koji koji na kraju svojim glasom sruši celu zgradu opere. Arija o kojoj je reč u crtaću je upravo iz “Seviljskog berberina”, najpoznatije Rosinijeve opere, koju je maestro vežbao kod kuće, dok mu je Duško smetao, pa je prema njemu bio grub. Duško je našao način da mu se osveti za to, tako što se maskirao u “Leopolda”. I eto opet nasilja

“I to je sve, narode!”

Jeste, jer tako bismo mogli da ređamo još dugo i da ne nabrojimo sve klasične muzičke komade koji su korišćeni u raznim crtanim filmovima. Danas je to, nažalost, retkost. Ipak, broj poštovalaca klasične muzike je u stalnom porastu, i to se najbolje vidi kada se u letnjim mesecima koncerti simfonijskog orkestra ili velikih zvezda poput našeg poznatog violiniste Nemanje Radulovića, održavaju na otvorenom prostoru.

Na tim koncertima, svake godine ima sve više publike, što je za svaku pohvalu, i što samo govori u prilog tome da narod voli klasiku, ali nema novca za koncerte. Tužno, zaista. Mnogo je onih koji žele da čuju nešto kvalitetno i pogodno za sve generacije. A klasika to, sasvim sigurno jeste. Nego, da vam postavimo sada ponovo ono pitanje s početka ovog teksta.

Dakle, da li volite klasičnu muziku?

BONUS VIDEO: dete plače na klasičnu muziku. Znate li zašto?

Podelite to sa nama u komentarima.

 

Autorski tekst: Jelena Todorović

 

Komentari (4)

Nemanja ali nije Radulović :
15-Feb-22 10:09:12

svako ko voli makar ponešto od muzike sigurno je uživao prisećajući se melodija koje su obleležile mnog adetinjstva a da nisu znali da su to u stvri remek dela klasične muzike. Fantastična opservacija, bravo za autorku!
Jaca :
14-Feb-22 21:00:26

Fenomenalna ideja i napisan tekst! A za dušebrižnike koji vide nasilje u bajkama imam pitanje: kako naučiti decu da razlikuju dobro i zlo i opasno i bezbedno ako ih ne učimo da zlo postoji? Ili predlažu da deca odrastaju kao danas, bez svesti o opasnosti, tako da im je normalno da za "izazove"ginu...?
Nenad :
14-Feb-22 15:32:02

svaka čast za Hannu i Barberu koji su upotrebljavali popularne klasične komade u njihovim crtaćima. Tako su omogućili deci da se upoznaju sa klasičnom muzikom.
Angie :
14-Feb-22 15:17:36

Predivan tekst, vratio me je u detinjstvo...omiljeni su mi bili Tom i Dzeri, to su bili pravi crtani filmovi, a ne ovi danas... Inace volim klasicnu muziku, smiruje me...


Vaš komentar:

Volite da pišete o muzici, zanimljivostima iz sveta muziku, bilo čemu što je povezano sa muzikom. Pošaljite nam tekst u wordu na office@yuradiostanice.com i mi ćemo ga objaviti kao odgovara formatu sajta.

Pročitajte i ove tekstove