YuRadioStanice

Lekovita snaga muzike i njen uticaj na na naše zdravlje 1150
Lekovita snaga muzike i njen uticaj na na naše zdravlje

“Mislim da muzika sama po sebi leči. To je eksplozivna ekspresija čovečanstva. To je nešto čime smo svi dotaknuti. Bez obzira kojoj kulturi pripadamo, svi volimo muziku”. Ovo su reči Bilija Džoela, američkog muzičara. Većina nas bi se, verovatno, svesrdno složila sa ovom izjavom, a upravo ta univerzalna veza sa muzikom, inspirisala je istraživače širom sveta da istraže i njen terapijski potencijal. Zato ćemo se i mi u ovom tekstu pozabaviti lekovitom snagom muzike i njenim uticajem na naše zdravlje.

Svako od nas može da se seti bar jedne pesme koja, kad je čuje, izaziva u njemu neki emocionalni odgovor. To može biti pesma koja vas vezuje za životnog partnera, prva pesma uz koju ste plesali, kao i pesma koja vas podseća na bolni raskid neke veze ili gubitak drage osobe. Pesma, koja u vama svaki put inova oživljava mili ili nemili događaj.

A kako to muzika poboljšava mentalno zdravlje?

Po rečima Barbare Els, savetnika za istraživanje u američkom udruženju za muzikoterapiju: “Imamo veoma duboku vezu sa muzikom jer je ona ‘ožičena’ u našim mozgovima i telima. Elementi muzike – ritam, melodija, itd – odjekuju u našoj fiziologiji, funkcionisanju i samom biću.”

S obzirom na tako duboku vezu koju imamo sa muzikom, ne iznenađuje što su brojna istraživanja pokazala koliko ona može biti korisna za naše mentalno zdravlje. Jedno od njih, koje je sprovedeno na univerzitetu MekGil u Kanadi, otkrilo nam je da slušanje muzike povećava količinu dopamina proizvedenog u mozgu. A dopamin je hemijska supstanca odgovorna za poboljšanje raspoloženja, što muziku čini jednim od moćnih lekova u lečenju depresije.

Ali, sve češće, u istraživanjima ove oblasti dolazi se do otkrića da zdravstvene koristi slušanja muzike prevazilaze mentalno zdravlje. Zbog toga istraživači pozivaju na to da se muzikoterapija što šire uključi u sve zdravstvene ustanove.

Muzika smanjuje bol i anksioznost

Slavni Bob Marli, kralj rege muzike, jednom prilikom je otpevao: “Dobra stvar o muzici je da, kad te pogodi, ne osećaš bol.” Prema nekim studijama, ovo je velika istina!

U jednoj, koju je sproveo institut Brunel u Velikoj Britaniji, došli su do zaključka da muzika može smanjiti bol i anksioznost kod pacijenata koji su bili podvrgnuti operaciji. U istraživanju je učestvovalo više od 7.000 pacijenata koji su operisani, a otkriveno je da su oni koji su slušali muziku nakon operacije osećali manje bola i anksioznosti od onih koji je nisu slušali. Samim tim, bilo im je potrebno manje lekova protiv bolova.

A ovaj efekat je bio još jači kod pacijenata koji su mogli da biraju šta će slušati. Vođa ovog istraživanja dr Katarina Mids izjavila je: “Da je muzika droga, bila bi na tržištu. Muzika je neinvazivna, sigurna i jeftina intervencija koja bi trebalo svima da bude dostupna tokom oporavka od operacija.”

Kao što vidite, mnoga istraživanja pozdravljaju lečenje muzikom, zbog efekata koje ima protiv bolova. Još jedno od njih, sprovedeno u Danskoj, koje je obuhvatilo pacijente sa fibromijalgijom, poremećajem koji izaziva bolove u mišićima i zglobovima, kao i umor, došlo se do zaključka da je muzika značajno smanjila bol i povećala funkcionalnu pokretljivost kod 22 pacijenta.

A kako to muzika ublažava bol? Pa, tačni mehanizmi još uvek nisu sasvim jasni, mada mnogi istraživači veruju da je jedan od razloga to što slušanje muzike izaziva oslobađanje opioida u mozgu. Opioidi su prirodni lekovi protiv bolova u telu.

Muzika je efikasno sredstvo za ublažavanje stresa

Stres je danas neprijatelj zdravlja br.1. Sam život je stresan i skoro da nema čoveka čije zdravlje nije bar malo narušeno upravo iz tog razloga. A da li ste pokušali da, kada ste izloženi stresu, slušate svoju omiljenu muziku? Brojne studije dokazale su da muzika može da smanji nivo kortizola, hormona koji se oslobađa kao odgovor na stres.

Ipak, ovaj efekat oslobađanja od stresa zavisi i od vrste muzike koju slušate, pri čemu ona opuštajuća ima primat. Jer naravno, ako ste pod stesom, a neko vam pusti muziku koja vas i inače iritira, sasvim sigurno vas neće umiriti nego naprotiv, još više iznervirati.

Verovatno ste čuli za činjenicu da su bebe mirnije kada im se pušta muzika. Mnogo je porodilišta koja praktikuju da u boksovima u kojima borave bebe obavezno svira klasična ili neka druga opuštajuća muzika. Ona čini da bebice spavaju spokojnije, kao i da su dok su budne, mirnije i veselije.

A drugi mehanizam kojim muzika može ublažiti stres je efekat koji ona ima na mere posredovane moždanim stablom, kao što su puls, krvni pritisak i telesna temperatura. Mada, efekat opet zavisi od vrste muzike koju slušate.

Podsticajna muzika povećava broj otkucaja srca, dok ga opuštajuća smanjuje. Ovi efekti su u velikoj meri posredovani tempom. Spora muzika i muzičke pauze povezani su smanjenjem broja otkucaja srca, usporavanjem disanja i snižavanjem krvnog pritiska, dok brža muzika deluje obratno, ovi parametri se povećavaju.

U jednoj od studija britanskog kardiološkog društva u Menčesteru u Velikoj Britaniji otkriveno je da ponavljanje jedne muzičke fraze može pomoći u kontroli otkucaja srca i snižavanju krvnog pritiska. Istraživanja o ovoj temi se još uvek sprovode, ali nameće se logičan zaključak da i srce nastoji da usaglasi svoj rad sa ritmom muzike. Kako to naš narod kaže, od muzike koju volimo i srce zaigra.

Muzika pomaže pamćenju

Kao što smo već pomenuli na početku ovog teksta, određene pesme imaju sposobnost da nas podsete na određene periode života ili na događaje, od kojih nam neki mame osmeh, dok bismo neke druge radije zaboravili. Imajući ovo na umu, sve se više istražuje uticaj muzike na pamćenje, posebno na pamćenje odraslih, u ranim fazama demencije. Jer, u momentu kad čuju neku poznatu melodiju, kao da im se u glavi upali sijalica sećanja koja zasija poput najsjajnije zvezde.

Jedna od studija ubuhvatila je 60 odraslih osoba koje su učile mađarski jezik. Ovi ljudi su nasumično odabrani i podeljeni u tri grupe. Jedni su se bavili izgovaranjem nepoznatih mađarskih fraza, drugi su te fraze izgovarali na ritmičan način, a treći su ih pevali. Kada su upitani da se prisete određenih izraza, otkriveno je da se grupa koja je pevala, mnogo tačnije sećala fraza. Što znači, da je ova metoda učenja (slušaj i pevaj) u mnogome olakšala pamćenje učesnika.

Dokazi iz ovakvih studija zvuče ohrabrujuće, jer sugerišu da muzika može pomoći pamćenju ljudi sa kognitivnim poremećajima, poput onih kod Alchajmerove bolesti. Redovne muzičke aktivnosti u slobodno vreme mogu imati dugoročnu kognitivnu, emocionalnu i društvenu korist kod blage ili umerene demencije, te se zato i preporučuju.

Muzika pomaže u lečenju povreda mozga

Skorija istraživanja sve više ukazuju na to da muzika može pomoći u oporavku od povreda mozga, poput moždanog udara. Jedno od njih, sprovedeno na univerzitetu u Helsinkiju u Finskoj, otkrilo je da su pacijenti sa moždanim udarom, koji su slušali muziku oko dva sata dnevno, imali bolje verbalno pamćenje i pažnju, kao i bolje raspoloženje od onih koji su slušali audio knjigu ili ništa.

Štaviše, muzika, tj. pevanje pomaže i u oporavku govora nakon moždanog udara. Jedno istraživanje sprovedeno u Koreji, otkrilo je da su pacijenti posle moždanog udara koji su imali probleme u komunikaciji, posle samo jednog meseca neurološke muzičke terapije pokazali poboljšanu jezičku sposobnost.

A osim moždanog udara, otkriveno je da muzika može pomoći i u lečenju epilepsije, jer uz određenu muzikoterapiju, ovi pacijenti napade doživljavaju ređe. Tako da im se preporučuje slušanje muzike za opuštanje, pošto je stres često okidač za napade. Mnogi od njih, prijavili su da se uz muziku osećaju opušteno, pa im se zbog toga i napadi proređuju.

Terapiju muzikom bi trebalo koristiti mnogo više, u svim zdravstvenim ustanovama

Mnogi naučnici veruju da bi muzikoterapija mogla da ponudi alternativnu opciju lečenja nekih stanja, poput tenzijske glavobolje. Ovu glavobolju prati uzimanje velikih doza medikamenata, a muzika bi mogla da smanji potrebu za njima.

Kao što vidite, na osnovu mnogih dosadašnjih istraživanja, postoje sigurni dokazi da sa muzikom imamo mnogo više od emocionalne veze. Zato sledeći put kada budete puštali svoju omiljenu pesmu, pevajte i igrajte bez zadrške, jer ćete time učiniti nešto dobro za svoje zdravlje.

A ako se muzika koju slušate izvodi uživo, beneficije će biti još veće. Oni koji vole muziku to dobro znaju. Posle koncerta, još nekoliko dana osećaju dobrobiti muzike koju su tamo slušali, a možda i pevali i igrali zajedno sa svojim omiljenim izvođačem. Kao da još nekoliko dana posle koncerta lebdite na krilima muzike, prisećate se detalja sa koncerta, doživljaja publike čiji ste bili deo.

Ali, ne vole svi muziku…

Muzika je moćna, ali nažalost, sve ove beneficije doživljavaju samo oni koji je vole. Sad se verovatno pitate – a ko to ne voli muziku? Pa, tužna istina je da ima i takvih. To jest, nije baš da je ne vole, ali imaju iracionalan strah od muzike, koji se zove akustikfobija ili fonofobija. Za razliku od ostalih, koji u muzici uživaju, ovim ljudima, muzika stvara patnju.

Oni, generalno, imaju strah od svega što je glasno. Počev od glasnog govora, preko muzike, do nekih snažnih zvukova koje niko od nas ne voli, tipa alarma na automobilima i sl. Simptomi fonofobije mogu otežavati uživanje u svakodnevnim aktivnostima i životu. A simptomi ove fobije su anksioznost, strah, znojenje, kratak dah, povećan broj otkucaja srca, bol u grudima, vrtoglavica, jednom rečju – stres, i to veliki.

Vrlo je neprijatna, jer u današnjem, bučnom svetu, za ovakve ljude postoji veoma malo mesta na kojima mogu da se osećaju sigurno i spokojno. Leči se postepenim izlaganjem, kao i kod ostalih fobija, ali to je već posao za stručnija lica. Mi smo samo naveli primer da ima i onih kojima muzika ne prija, i pored brojnih benefita koje ona uglavnom donosi.

Ah, ta klasika…

Što bi Bajaga rekao: “Klasiku voli onaj ko razume”. Ima i toga, mada, kako objasniti to da u klasici uživaju bebe i mala deca, koja o muzici još uvek ne znaju ništa, koja nemaju izgrađen ukus, već im se sviđa, ono što im se sviđa, bez obzira na žanr? Jednostavno, reaguju na ono što je lepo, ponekad i vrlo emotivno a da pojma nemaju zašto!

No dobro, kada su u pitanju stariji, kod svesnog slušanja klasične muzike, dolazi do poboljšanja u odnosu na razne bolesti. Na primer:

#Muzika Johana Sebastijana Baha – Bahova muzika pomaže u lečenju hroničnog bola i anksioznosti. Blagodeti njegove muzike osećaju kako odrasli, tako i pedijatrijski pacijenti.

#Muzika Volfganga Amadeusa Mocarta i Johana Štrausa – muzika Mocarta i Štrausa pomaže u lečenju visokog krvnog pritiska. Utvrđeno je da su dela ove dvojice kompozitora znatno korisnija u lečenju bolesti od većine savremenih umetnika.

#Muzika Johanesa Bramsa – Bramsova dela slavljena su u celom svetu kao lekovita sila za pacijente koji žele da povećaju svoju energiju, postignu unutrašnju smirenost i uravnoteže svoje fizičko i psihičko zdravlje, kao i da smanje nivo stresa.

U kliničkom lečenju, koristi se i muzika Ludviga van Betovena, Riharda Vagnera, i mnogih drugih. Prihvatanje njihovih radova može nas malo odvesti izvan vaše zone komfora, ali važno je da, bez obzira da li patimo od bilo kakve nevolje, širimo svoje vidike i slušamo različite vrste muzike. Jer kada otvorimo oči i uši, možemo da otkrijemo neverovatan i nepresušan izvor isceljenja.

I za kraj…

Ovo su samo neke od praktičnih i lekovitih prednosti muzike. Kao što vidite, muzika je jeftina, neinvazivna terapija koja od svih ostalih, može da nanese najmanje štete, a koristi mogu biti velike.

Muzika je i važno sredstvo koje može upravljati našim raspoloženjem, kao nešto što nam donosi veliku radost. Koja pesma, ili vrsta muzike vama vraća osmeh na lice kad se osećate loše, ili vam pomaže da se opustite posle stresnog dana? Da li vam je slušanje muzike, ili sviranje, ikada pomoglo tokom nekog teškog perioda u životu?

Podelite to sa nama u komentarima.

 

Autorski tekst: Jelena Todorović

 

Komentari (2)

galadrijel :
09-Aug-21 23:38:28

poetican, romantican i nadahnut tekst! bravo ....
Srecko :
01-Aug-21 11:48:44

Zivimo u stresno vreme, sa svih strana nas bombarduju strasnim scenama nasilja i ljudskim katastrofama da nije muzike da nas opusti i razveseli zivot bi nam bio jos crnji.


Vaš komentar:

Volite da pišete o muzici, zanimljivostima iz sveta muziku, bilo čemu što je povezano sa muzikom. Pošaljite nam tekst u wordu na office@yuradiostanice.com i mi ćemo ga objaviti kao odgovara formatu sajta.

Pročitajte i ove tekstove