917
Kažu da muzika ima moć da nas poveže sa našim emocijama, pokrene, inspiriše i poveže sa drugim ljudima.
Da u njoj ljudi pronalaze utehu kada su tužni ili kada se osećaju usamljeno.
Da ima sposobnost da podigne naše raspoloženje i učini nas srećnim.
Muzika je izraz kreativnosti i umetnosti!
Većina studija na temu muzike, pokazuju da muzika može da ima pozitivan uticaj na naše fizičko i mentalno zdravlje. Da može da nam smanji stres, poboljša san, smanji bol...
Naredni tekst pokušaće da nam kroz vreme, ispriča priču o razvoju uređaja, koji su nam omogućili da i danas uživamo u čarima muzike.
Istorijat uređaja za slušanje muzike
Gramofoni
Prvi gramofon predstavljen je 1887 godine. Njegov izumitelj bio je Emil Berliner, koji je razvio novu vrstu zvučnog zapisa, uz korišćenje gramofonskih ploča.
Prvi gramofoni bili su vrlo jednostavni, s ravnim pločama koje su se vrtele ručno i proizvodile zvuk. Zvuk se reprodukovao tako što je igla prolazila kroz spiralne putanje na ploči, pretvarajući zvuk u vibracije, a koje su se dalje prenosile u zvučnu kutiju.
Kasnije su se pojavili novi inovativni dizajni gramofona sa električnim motorima koji okreću ploče. Zvuk je pojačavan u tranzistorskim pojačivačima i puštan na zvučnicima. To je dovelo do još boljeg kvaliteta i veoma precizne brzine reprodukcije zvuka.
S vremenom, gramofoni su se razvijali i poboljšavali, a proizvodnja gramofonskih ploča bila je masovnija. Početkom 20. veka, gramofonske ploče postale su standard za reprodukciju muzike, a gramofoni su postali popularni kućni uređaji.
Radio uređaji - tjuneri
Nekada davno u januaru 1906. godine neko je u Americi kupio prvi radio aparat. To je bio Radio marke „Tel-miko“. Radio je mogao da primi samo jednu dostupnu radio-stanicu. Tek 1910. godine realizovan je i prvi radio prenos uživo iz ,,Metropoliten opere” u Njujorku.
U toku 20. veka, radio uređaji su postali sve popularniji i dostupniji širokom krugu ljudi. Radio se koristio za slušenje vesti, muzike i drugih informacija. Iako je kvalitet zvuka bio nizak, svako ko ima radio, bio je ponosan i srećan. U drugoj polovini 20. veka, usledio je razvoj novih tehnologija kao što su FM radio, stereo zvuk i digitalni radio. Povećanje broja radio stanica, veći domet, mnogo boljii kvalitet zvuka omasovili su korišćenje radija širom sveta.
Veoma popularni tada su bili i džepni uređaji, kod nas popularno nazvani “tranzistori”. Interesantno je da je taj naziv potekao od poluprovodničkog elementa - tranzistora, koji ima primenu u gotovo svim elektroničkim uređajima. U “tranzistorima” čak i ne predstavlja većinu u odnosu na druge elektronske elemente.
I pored veoma moćnih uređaja,na kojima danas možete birati i puštati milione pesama, slušanje muzike sa radija ostalo je veoma popularno.
Ovo prevashodno zato, što se pored muzičkog sadržaja, u radio emisijama nude i drugi zanimljivi sadržaji. A činjenica je da muzički urednici najčešće naprave mnogo bolji izbor i redosled pesama, nego kada mi to sami učinimo, čak i kada mislimo za sebe da smo pravi di-džejevi.
Danas se radio koristi u različite svrhe, kao što su komunikacija, zabava i informisanje.
Tehnologije kao što su internet radio i satelitski radio takođe su postale popularne, omogućavajući ljudima da slušaju svoje omiljene radio stanice bilo gde u svetu.
Kasetofoni
Posle pojave gramofona i radio aparata, ovaj uređaj je po prvi put omogućavao i snimanje zvuka na kasete.
Prvi kasetofon je proizveden 1963. godine u Japanu od strane kompanije Sony. Bio je to revolucionarni uređaj, koji je značajno promenio način na koji se slušala muzika. Kasetofon je postao vrlo popularan i brzo je sticao korisnike širom sveta, zamjenjujući gramofone kao primarni način za reprodukciju zvuka.
Kasetofon je omogućio korisnicima da snimaju muziku, glasove i druge zvuke na kasete. Ovim su postali vrlo popularni, kod ljudi koji su želeli da stvaraju sopstvene snimke ili prave sopstvene muzičke aranžmane.
U toku svog razvoja kasetofon je značajno poboljšao svoje karakteristike. Zbog malih dimenzija uređaja i kaseta, dugo je bio popularan u kućama, na ulici, i u automobilima. Kasete su bile prilično male i prenosive, pa su omogućavale lako prenošenje muzike sa jednog mesta na drugo.
Veoma popularni bili su radio-kasetofoni, koji su mogli raditi i na baterije, pa su često viđani ljudi koji slušaju muziku na otvorenom, tako što ih stave na rame i “odvrnu” svoju omiljenu muziku.
Umesto zaključka
Slušanje radija i danas je veoma rasprostranjeno širom sveta. Gotovo da je nezamislivo da nečiji dom ne poseduje uređaj koji emituje radio signal. Novost je da se danas radio može slušati putem satelita ili interneta što omogućava ljudima da slušaju omiljenu radio stanicu sa bilo kojeg mesta na svetu.
Kasetofon više nije tako popularan jer postoji mnogo savremenih uređaja koji imaju daleko bolje performanse i praktičniji su od uređaja koji koriste kasete. On je izgubio popularnost u kasnim 1990-im godinama, kada su se pojavili digitalni formati zvuka poput CD, WMA i MP3.
Gramofon predstavlja i dalje jedan od najomiljenijih audio uređaja, ljubiteljima vinila koji cene bogat i jedinstven topli zvuk, koji im samo gramofon može podariti. On pravim ljubiteljima kvalitetnog zvuka predstavlja glavnu i najčešće najskuplju komponentnu audio sistema, koja se prva kupuje, a na osnovu nje se kombinuju i ostale komponente. Popularnost gramofona, dovela je i do ponovne proizvodnje i prodaje ploča.
Vreme prolazi, donosi mnoge novine uz sveprisutni napredak.
Neke stvari ostare. Zamene ih neke novije.
Muzički uređaji su evoluirali i promenili formu i oblik.
Muzički pravci, muzički talasi i muzički ukusi se menjaju.
Ali ono što svakako se ne menja jeste činjenica da je muzika nezamenljivi izvor raspoloženja i motivacije.
A gde muzike nema, tu je TIŠINA!
Slike:
pexels.com
Bolewriter
