• Jelena Todorović
• Mar 31 25
• Muzika
• 7

Veštačka inteligencija (AI) sve više menja način na koji muzika današnjice nastaje, izvodi se i doživljava. Razvoj algoritama sposobnih za analizu i sintezu zvuka otvorio je nove mogućnosti za umetnike, producente i ljubitelje muzike. Od automatizovanog komponovanja do napredne obrade zvuka, AI se ubrzano integriše u muzičku industriju, postavljajući pitanja o ulozi ljudske kreativnosti i budućnosti muzičkog stvaralaštva. A sve to nas uopšte ne čudi, s obzirom na to do koje mere se AI uvukla u skoro svaku poru savremenog života.

Istorijski kontekst: od prvih tehnologija do AI muzike

Tehnološki napredak oduvek je igrao ključnu ulogu u razvoju muzike. Od izuma električne gitare i sintisajzera, preko digitalnih audio radnih stanica (DAW) i semplera, pa sve do modernih AI sistema – svaka nova tehnologija menjala je način na koji muzika nastaje, i zvuči. AI tako predstavlja sasvim logičan nastavak u tom procesu, omogućavajući poboljšanje postojećih tehnika, kao i stvaranje potpuno novih muzičkih formi.

AI kao kompozitor i producent

Jedan od najvažnijih doprinosa veštačke inteligencije muzici ogleda se u generativnim algoritmima koji mogu da komponuju muziku u različitim stilovima. Softveri poput OpenAI-jevog Jukebox-a, Google-ovog Magenta-a i AIVA (Artificial Intelligence Virtual Artist), omogućavaju stvaranje originalnih muzičkih komada, bez direktnog ljudskog učešća. Ovi alati koriste ogromne baze podataka muzičkih uzoraka, kako bi generisali nove melodije, harmonije i ritmove, koji imitiraju stilove poznatih kompozitora i izvođača.

Pored komponovanja, AI se sve više koristi i u produkciji muzike. Algoritmi mogu da analiziraju postojeće pesme, prilagode dinamiku zvuka, predlože harmonske promene i automatizuju procese miksovanja i masteringa. Ovo omogućava brži i efikasniji rad u muzičkim studijima, a čak i neiskusnim korisnicima - daje mogućnost da kreiraju pesme koje profesionalno zvuče.

Mada, kada tako pogledamo, sličnih stvari bilo je i u prošlosti. Uz pomoć tehnike i sjajnih studijskih muzičara, u studijima se stvarao kvalitetan zvuk za potrebe znatno lošijih izvođača, koji taj kvalitet uživo nikada nisu mogli da donesu. Nećemo pominjati primere, ali verovatno vam neka poznata imena odmah padaju na pamet.

Konkretni primeri pesama generisanih AI-jem

Već danas postoji nekoliko pesama i albuma koje su delimično, ili u potpunosti kreirali AI sistemi. Na primer, AIVA je komponovala klasičnu muziku, dok je OpenAI-jev Jukebox generisao pesme koje imitiraju stilove poznatih umetnika. Postoji i projekt „Daddy’s Car“, pesma koju je AI komponovao u stilu “The Beatles”, kao i album „I Am AI“ umetnice Taryn Southern, koji je u potpunosti produciran uz pomoć AI tehnologije.

AI u izvođenju i interpretaciji

Slika: https://www.freepik.com/free-ai-image/robot-guitarist_413069528.htm

Veštačka inteligencija nije ograničena samo na komponovanje i produkciju – ona može i da interpretira muziku. Robotizovani sistemi i algoritmi sposobni su da izvode muzičke komade sa visokim stepenom preciznosti. Primer je Shimon, robot-muzičar razvijen na Tehnološkom institutu u Džordžiji, koji koristi AI da svira marimbu i čak improvizuje u realnom vremenu.

Pored fizičkih robota, AI se koristi i u digitalnim aplikacijama koje imitiraju ljudsko izvođenje. Algoritmi mogu da sintetišu ljudski glas, omogućavajući stvaranje vokalnih izvođenja bez angažovanja pravih pevača. Softveri poput Deep Vocal i Synthesizer V omogućavaju korisnicima da „nauče“ AI da peva sa specifičnom bojom glasa, čime se otvaraju mogućnosti za personalizovane muzičke interpretacije.

AI i personalizacija muzičkog iskustva

Veštačka inteligencija je postala ključni faktor u personalizaciji muzičkog iskustva. Servisi za strimovanje poput Spotify-a, Apple Music-a i YouTube Music-a koriste AI algoritme za analizu preferencija korisnika, prilagođavanje plejlista i preporuku pesama. Ovi algoritmi analiziraju slušalačke navike, žanrovske preferencije i čak emocionalne reakcije na muziku, kako bi korisnicima ponudili što relevantniji sadržaj.

Pored personalizacije, AI se koristi i u analizi muzičkih trendova. Algoritmi prepoznaju obrasce u popularnim pesmama, predviđaju koji će muzički pravci postati dominantni, i pomažu muzičkim kućama da donesu strateške odluke o promociji izvođača i pesama.

Etika i izazovi upotrebe AI u muzici

Iako AI nudi brojne prednosti, njegova primena u muzici otvara i niz etičkih i pravnih pitanja. Jedno od ključnih pitanja jeste autorsko pravo jer – ko je vlasnik muzike koju generiše AI? Ako je pesmu komponovala veštačka inteligencija, da li zasluge pripadaju programerima, korisnicima ili AI sistemu?

Pored toga, postoji i bojazan da će masovna upotreba AI u muzici dovesti do smanjenja autentične ljudske kreativnosti. Ako algoritmi postanu sposobni da generišu hitove prema utvrđenim šablonima, da li će muzička scena postati previše uniformna i lišena originalnosti?

Takođe, postoji pitanje zloupotrebe AI u imitaciji glasova poznatih izvođača. Tehnologije poput “deepfake” vokala omogućavaju stvaranje lažnih pesama u kojima AI peva glasom stvarnih muzičara, što može dovesti do pravnih problema i narušavanja autentičnosti umetničkog izraza.

A kako publika reaguje na AI muziku?

Mnogi slušaoci ne primećuju kada je pesma delimično ili u potpunosti generisana AI-jem, dok drugi tvrde da veštački generisana muzika nema „dušu“, ni ljudsku emociju. Diskusija o autentičnosti i emotivnom doživljaju AI muzike postaje sve intenzivnija, jer se neki umetnici sasvim opravdano boje da bi veštačka inteligencija mogla da preuzme industriju.

I za kraj – kakva je budućnost AI u muzici?

Slika: https://www.freepik.com/free-ai-image/medium-shot-woman-posing-futuristic-portrait_133768905.htm

Veštačka inteligencija će nesumnjivo nastaviti da igra sve značajniju ulogu u muzičkoj industriji. Njena primena će postajati sve sofisticiranija, omogućavajući inovacije u komponovanju, izvođenju i distribuciji muzike. Međutim, ostaje pitanje kako će se balansirati između tehnologije i ljudske umetničke ekspresije?

Mnogi stručnjaci veruju da AI ne treba posmatrati kao pretnju, već kao alat koji može unaprediti kreativni proces. Kombinovanjem ljudske intuicije i mašinske preciznosti, budućnost muzike može da donese nove, nepredviđene pravce, i da inspiriše umetnike na inovativne načine. Baš kao što to poslednjih godina radi u nekim drugim sferama kao “dobar sluga” a ne “zao gospodar”.

U krajnjoj liniji, AI neće zameniti ljudsku kreativnost, u to smo sasvim sigurni, ali će je sigurno transformisati. Pitanje je samo na koji način ćemo tu transformaciju prihvatiti i iskoristi.

A kako se vama dopada ideja o korišćenju AI u shvrhe stvaranja i izvođenja muzike? Podelite svoja razmišljanja sa nama u komentarima. Unapred hvala!

Naslovna slika: https://www.freepik.com/free-ai-image/robot-working-as-musician-instead-humans_76547636.htm

Autorski tekst: Jelena Todorović