956
Koliko puta ste samo čuli kako je muzika lek za dušu? No, da li se lekovita svojstva dragih muzičkih numera ovde završavaju?
Bilo da uživate u baladama Bitlsa, energičnim rokenrol tonovima ili harmoničnim Betovenovim simfonijama, sasvim je sigurno da najčešće slušate onu muziku koju volite. Možda ne shvatate da muzika pored slušnog sistema angažuje i druge delove vašeg mozga, uključujući i oblasti koje su odgovorne za jezik, pažnju, pamćenje, emocije i kretanje.
Muzika je neverovatan stimulans koji svestrano aktivira naš mozak. Zapravo, slušanje muzike može da poveća sposobnost vežbanja, ublaži stres i anksioznost i poboljša oporavak od moždanog udara. Uz sve navedeno, naučnici koji se bave muzikom i njenim uticajima na čovekov organizam otkrili su da postoji veza između slušanja muzike i zdravijeg srca.
Kolika je zaista moć muzike i kakve sve zdravstvene benefite mogu da očekuju osobe koje imaju srčanih problema? Pročitajte.
Muzika leči srce
Da li ste znali da muzika može da promeni hemiju našeg mozga i da su te promene i te kako korisne za naše srce? Iako slušanje muzike pruža uživanje i opuštanje na emocionalnom planu, sve je više istraživanja i studija koje ukazuju (i dokazuju) da postoje i prednosti za telesno zdravlje.
Muzika pokreće razne moždane reakcije, ali i poboljšava funkciju krvnih sudova opuštanjem arterija, reguliše rad srca i krvni pritisak. Zapravo, uz pomoć omiljenih tonova moguće je da se broj otkucaja srca i krvni pritisak brže vrate na početnu vrednost nakon fizičkog napora. Slušanje muzike može da olakša anksioznost kod onih koji su preživeli srčani udar i tako pomaže u oporavku od bolesti.
Ako imate ili sumnjate na probleme sa srcem, najbolje je da posetite kardiologa i uradite sva neophodne analize. Nošenje EKG holtera 24h i razni testovi opterećenja su pouzdane dijagnostičke metode uz čiju pomoć lekar može brzo da utvrdi bilo koje kardiovaskularno oboljenje.
Zanimljivost: Prilikom testiranja srčanog opterećenja na traci za trčanje ili stacionarnom biciklu muzika omogućava ljudima da duže vežbaju.
Zaštitite se od hroničnih upala – muzikom
Muzika može da pomogne i tako što će vas zaštititi od hroničnih upala, koje dalje doprinose razvoju kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, kancera i drugih ozbiljnih zdravstvenih stanja. Kada slušamo ili stvaramo muziku, ova prijatna senzacija pokreće oslobađanje dopamina – hormona sreće, zbog čega se osećamo motivisano.
Obrada zvuka počinje u moždanom stablu, koje je takođe zaduženo za kontrolu brzine otkucaja srca i disanja. Vrlo je moguće da upravo u ovoj vezi leži objašnjenje zašto spora i opuštajuća muzika može da smanji broj srčanih otkucaja i krvni pritisak i da uspori disanje. Postoje studije koje ukazuju na to da spora muzika ublažava stres, bol i anksioznost.
Šta volite da slušate?
Međutim, važno je reći da nije svejedno šta slušate. Istraživanja sugerišu da korisnije efekte od muzike imamo kada sami biramo muziku. Veća poboljšanja možemo očekivati od klasične muzike ako volimo klasiku, nego od rokenrola – i obrnuto. Neko ko voli dinamične rok tonove mogao bi da smatra da ga rok izvođenja smiruju. Međutim, ako niste baš oduševljeni ovim muzičkim žanrom, sva je prilika da će kod vas proizvesti suprotan efekat.
Među zagovornicima terapije muzikom u kardiologiji ističe se i srpski kardiolog dr Predrag Mitrović, profesor kardiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Prema njegovom mišljenju zasnovanom na istraživanjima, muzička terapija može da pomogne pacijentima sa ranom postinfarktnom anginom, ali i svim pacijentima posle srčanog udara.
Muzika kao lek
U istraživanju je učestvovalo 350 ljudi kojima je dijagnostikovan srčani udar i bol u grudima nakon srčanog udara. Učesnici su podeljeni u dve grupe: polovina je primala standardne lekove — nitrate, aspirin, lekove za sprečavanje zgrušavanja, beta blokatore, statine, blokatore kalcijumskih kanala, lekove za snižavanje krvnog pritiska i lek za smanjenje angine pektoris ranolazin. Druga polovina je primala standardne lekove, ali je deo lečenja bila i muzika. Pojedinci u grupi za muzikoterapiju su zatim prošli test kako bi se utvrdilo koji muzički žanr je izazvao pozitivan odgovor. Istraživači su procenili telo svakog učesnika za automatske, nevoljne odgovore na muzičke uzorke, u skladu sa proširenjem ili sužavanjem zenica.
Od učesnika je zatraženo da slušaju svoj muzički izbor 30 minuta svakog dana, idealno dok se odmaraju zatvorenih očiju. Tokom sedam godina, učesnici su slušali umirujuću muziku, zapisujući svaku sesiju u dnevnik. Na kraju istraživanja pokazalo se da su imali niže rezultate anksioznosti u odnosu na prvu grupu. Takođe nešto niži je bio procenat određenih srčanih stanja, uključujući srčanu insuficijenciju, naknadni srčani udar, naknadnu operaciju i srčanu smrt.
Naravno, lekari ne tvrde da muzika može da očisti začepljene arterije ili izleči srčana oboljenja. Studija zapravo pokazuje da muzika ima indirektan uticaj na centralni nervni sistem (CNS), pomažući da se suprotstavi aktivnosti simpatičkog nervnog sistema. U pitanju je onaj deo CNS-a koji reaguje u stresnim situacijama. Pošto stres povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak, simpatički odgovor može dodatno opteretiti srce. Slušanje muzike može prekinuti anksioznost povezanu sa bolom u grudima nakon srčanog udara.
Naravno, pacijenti moraju nastaviti sa uzimanjem propisanje medikamentne terapije.
Kako da sprečite da se infarkt ponovi?
Prema Američkom udruženju za srce, otprilike jedna od pet osoba koje su imale srčani udar verovatno će imati drugi u roku od pet godina. Da biste sprečili ovakav ishod potrebno je da se pridržavate određenih preventivnih mera:
- Odvikavanje od pušenja. Možete prepoloviti rizik od ponovnog srčanog udara ako ne pušite.
- Jedite ishranu zdravu za srce. Ako smanjite unos masne hrane, snižavate svoj LDL, ili „loš“ holesterol, koji je krivac za srčani udar.
- Uzmite lekove kako je propisano. Određeni lekovi mogu smanjiti rizik od drugog srčanog napada.
- Vežbajte redovno. Vežbanje jača srčani mišić, podiže energiju i pomaže vam da izgubite višak kilograma.
I na kraju – slušajte muziku koju volite!
