327
Ako ste nekada letovali u Grčkoj, verovatno ste imali prilike da vidite kako Grci sa mnogo žara igraju sirtaki. Ali, ako ste pomislili da je sirtaki deo originalnog grčkog folklora – prevarili ste se. Priča je ipak malo drukčija, mada je sirtaki danas sasvim sigurno najpoznatiji grčki ples, koji odražava radost i tugu življenja.
Možda niste gledali film “Grk Zorba”, ali dovoljan je pogled na završnu scenu plesa, pa da već nepogrešivo osetite duh grčkog naroda. Suvi kritski pejzaž, Egejsko more u pozadini, dok Zorba i njegov britanski prijatelj plešu popularni sirtaki uz emotivnu melodiju Mikisa Teodorakisa. Skoro da možete da osetite miris svežeg suvlakija i aromatičnog uza, kao da dolazi iz vašeg ekrana.
A kako je, u stvari, nastao sirtaki?
Za prosečnog Grka koji je živeo 1964. godine, kada je film objavljen, cela stvar je verovatno izgledala prilično čudno. Sirtaki se danas smatra najpoznatijim grčkim plesom. Možete ga čuti, videti i ako želite – i zaigrati u svakoj drugoj taverni. Međutim, ovaj ples nije postojao pre filma!
Koreograf Giorgos Provias, koga mnogi nazivaju "Nurejevom popularnog plesa" (aluzija na Rudolfa Nurejeva, slavnog baletskog igrača i koreografa), izmislio ga je specijalno za poslednju scenu filma o Grku Zorbi, inspirisan različitim kritskim plesovima. I bez obzira što su ga režirali, komponovali i koreografisali Grci, “Grk Zorba” je bio namenjen stranoj publici.
Ne samo da je većina dijaloga na engleskom; Entoni Kvin, glumac koji igra Zorbu, nije čak ni Grk. Rođen je u Čivavi, u Meksiku, a one tri grčke reči koje izgovara tokom filma otkrivaju njegovo nepoznavanje jezika. Uz sve to, navodno je bio i užasan plesač, do te mere da je u velikom finalu Zorbe morao da ga zameni dubler. Ali, film je ipak doživeo svetsku slavu, koja zbog sirtakija, traje do danas.
Radnja filma
Baziran na istoimenom romanu iz 1946. godine koji je napisao Nikos Kazantzakis, “Grk Zorba” je egzistencijalistička bromansa smeštena u kritsko selo, zamrznuto u vremenu. Glavni lik je britanski intelektualac koji pati od kreativne blokade pisanja, a putuje u Grčku kako bi preuzeo porodični posao.
Na brodu za Krit upoznaje Aleksisa Zorbu, afirmativnog, neustrašivog šezdesetogodišnjaka koji postaje njegov kuvar, poslovni partner i svestrani saputnik. Tako počinje njihova bromansa, bliska i ne-seksualna veza između dva muškarca, što je mnogo više od prijateljstva, jer Zorba u jednoj od poslednjih scena i sam kaže svom prijatelju: “Nikada nijednog muškarca nisam voleo kao tebe”.
Dva lika predstavljaju dva suprotstavljena pogleda na svet, eros i logos modernog sveta. Britanac je lik iz čije perspektive pratimo priču. On se spotiče kroz život, i ima veoma malo uticaja na razvoj zapleta. Samosvestan je i pomalo uštogljen, kao cerebralno biće odvojeno od svojih prirodnih nagona.
Zorba predstavlja njegov alter ego, kod koga se sve vrti oko improvizacije, praćenja instinkta i što više čulnih uživanja. Kako i sam u jednoj sceni filma kaže: "Ako žena spava sama, to je sramota za sve muškarce".
Balet “Grk Zorba”
Fotografija: https://www.youtube.com/watch?v=Uw1UIeJItt4&ab_channel=KonstantinKostjukov (Screenshot)
Bio bi greh ne pomenuti da je ovaj sjajni film prenet i na “daske koje život znače”. U Narodnom pozorištu u Beogradu, godinama ga je maestralno igrao slavni baletan a danas i direktor baleta - Konstantin Kostjukov. Ko je imao sreću da ga vidi, verovatno nikada neće zaboraviti kako je ovaj sjajni baletski igrač vladao scenom, i doneo duh Zorbe možda i bolje od samog Entonija Kvina.
Kako je film prihvaćen u Grčkoj?
Film je, u Grčkoj, bio apsolutni hit! Grci su prihvatili Zorbin vitalistički pogled na svet, kao i sirtaki ples, i Teodorakisovu melodiju. A sve ovo, odigralo je veliku ulogu u rastućoj turističkoj industriji Grčke! Sama zemlja, prikazana je kao moralno opuštena destinacija, gde možete da uživate, oslobođeni stega civilizacije.
Naravno, ova naracija im se obila o glavu kada je došlo vreme da se država okrivi za svu nepažnju i ekonomsku neurednost koja ju je dovela do finansijske krize. Na kraju krajeva, kako Zorba reaguje kada rudarski projekat na kojem je radio nedeljama spektakularno propadne? On se smeje, skida sako i počinje da igra sirtaki!
A kako je sirtaki, uopšte, dobio ime?
Prema Kvinu, ime plesa smislio je on sam, možda u skladu s imenom postojećeg kritskog plesa. "Sirtaki" je deminutiv grčke reči "sirtos", što je zajedničko ime za nekoliko kritskih narodnih plesova. Sirtos se često suprotstavlja drugom kritskom stilu plesa - pidiktosu, koji uključuje one poznate elemente sa skokovima. Sirtaki je tako ples koji sadrži elemente sirtosa u sporom delu, i pidiktosa u delu u kome se sve više ubrzava tempo.
Dobro, sad znamo poreklo, a kako se pleše sirtaki?
Fotografija: https://pixabay.com/photos/dance-dancers-syrtaki-greek-dance-4247659/
Teško da možemo da ga dočaramo ovako, ali evo osnove. Pleše se stojeći u liniji ili, veoma retko, u krugu, sa rukama na ramenima susednog igrača, po čemu ima sličnosti sa kolima balkanskih zemalja. Metrika je 4/4, tempo se postepeno ubrzava, a često se u brzom delu plesa metrika menja na 2/4. Sirtaki počinje sporim, glatkim pokretima, koji postepeno prelaze u brže i oštrije, često uključujući skokove.
Sirtaki u popularnoj kulturi Grka
Od premijere filma "Grk Zorba", sirtaki je postao neizostavan deo grčke kulturne baštine. Ples je postao sinonim za grčku radost i spontanost, i često se izvodi u turističkim mestima i na kulturnim manifestacijama širom Grčke, a praktično, u svakom mestu sasvim sigurno postoji bar jedna taverna sa imenom “Zorba”.
U mnogim grčkim selima, sirtaki se pleše tokom proslava i festivala, gde lokalno stanovništvo okuplja turiste i pokazuje im tradicionalne plesove. Prenosi s generacije na generaciju, čuvajući na taj način kulturni identitet i zajedništvo među ljudima.
Ples kao terapija i socijalna aktivnost
Sirtaki, kao i mnogi drugi tradicionalni plesovi, ima terapeutski učinak na one koji ga plešu. Ples pomaže u smanjenju stresa, poboljšava raspoloženje i fizičku kondiciju. Grci često kažu da ples oslobađa dušu i pomaže u prevazilaženju teških trenutaka. Kao što smo rekli u naslovu – sirtaki je grčki ples koji odražava radost i tugu življenja. Nije neobično videti grupu ljudi kako plešu sirtaki nakon teškog dana, koristeći ples kao način za opuštanje i povezivanje sa porodicom i prijateljima.
Ples je, takođe, važan aspekt socijalizacije u Grčkoj. Sirtaki, sa svojim jednostavnim koracima i privlačnim ritmom, omogućava ljudima svih uzrasta i nivoa plesnog iskustva da učestvuju i uživaju u zajedničkom plesu. Ovaj aspekt promoviše osećaj zajedništva i pripadnosti, što je ključni element grčkog društva u celini.
Kako je sirtaki uticao na turizam
Sirtaki je postao globalno prepoznatljiv simbol grčke kulture, što je značajno doprinelo razvoju turizma u ovoj divnoj zemlji. Mnogi turisti dolaze u Grčku kako bi doživeli autentične kulturne aktivnosti, uključujući i igranje sirtakija. Turistički vodiči često organizuju časove plesa za posetioce, pružajući im priliku da nauče osnovne korake i dožive radost ovog “zaraznog” plesa.
Plesne manifestacije i festivali posvećeni sirtakiju privlače hiljade posetilaca svake godine. Ove manifestacije ne samo da promovišu ples, već i pružaju platformu za očuvanje i promociju drugih aspekata grčke kulture, poput tradicionalne muzike, hrane i zanata.
I za kraj…
Fotografija: https://www.pexels.com/photo/silhouette-people-on-beach-at-sunset-315843/
Sirtaki je, iako relativno mlad u poređenju sa drugim tradicionalnim grčkim plesovima, postao simbol grčke kulture. Njegovo poreklo i kasnija popularnost širom sveta svedoče o univerzalnoj privlačnosti plesa, i njegovoj sposobnosti da povezuje ljude. Sirtaki tako nastavlja da inspiriše i donosi radost ljudima širom sveta, istovremeno čuvajući bogatu kulturnu baštinu Grčke.
Nekada se sirtaki čuo u svakom grčkom lokalu, dok to danas nije tako često. Kao deo slavlja, Grci su ranije lomili tanjire i čaše (još jedna sličnost sa našim narodom), uz obavezni uzvik: “Opa!”
To im je danas zabranjeno, ali se ipak, kako kažu, može ponekad doživeti na ostrvima. Umesto lomljenja tanjira, recimo na venčanjima, posipaju se latice cveća ali, kakvo je to slavlje bez - “opa”?!
Na Krfu o Vaskrsu imaju običaj da sa terasa i krovova bacaju velike ćupove od crvene gline, napunjene vodom, što simbolizuje oslobađanje i obnavljanje. I to je razlog zbog čega je Vaskrs na Krfu sasvim poseban doživljaj, kome svake godine prisustvuje mnogo ljudi. A Grci k’o Grci, vole da slave uz mnogo dobre muzike, hrane, pića i plesa.
Jeste li se oprobali u igranju sirtakija? Kako vam se dopalo? Podelite svoje utiske sa nama, u komentarima.
Opa!
Naslovna fotografija: https://www.youtube.com/watch?v=dzlcxN0lxSo&ab_channel=sOuLoFoSiRiS (Screenshot)
Autorski tekst: Jelena Todorović
