3539
Jedna od najboljih definicija muzičkog žanra poznatog pod imenom bluz (blues) je ona koju je dao Vili Braun (Willie Brown): “Bluz nije ništa drugo nego kada se dobar čovek oseća veoma loše”. To je rečenica koja je široj javnosti poznata iz filma “Raskršće” (“Crossroads”) iz 1986. god. Film je režirao Volter Hil (Walter Hill), a inspirisan je legendom o Robertu Džonsonu (Robert Johnson), jednom od najboljih bluz gitarista svih vremena. Po legendi, da bi postao virtuoz, Džonson je morao da potpiše ugovor sa đavolom, tj. da mu proda svoju dušu. Potpisao ga je na jednom raskršću u ruralnom delu Misisipija, na raskršću bluza, po kome je i film dobio ime. Većina vas koji trenutno čitate ovaj tekst, verovatno ga je gledala više puta. Onima koji nisu, toplo ga preporučujem.
A osim Vilijeve, postoji još mnogo sjajnih definicija bluza jer on je osnova mnogih kasnijih muzičkih žanrova. Po rečima Bobija Raša (Bobby Rush): “Ako ne volite bluz (blues), onda ne volite ni svoju mamu. Jer bluz je koren muzike”. Mnogi će reći da je Bobi sasvim u pravu jer iz bluza su kasnije nastali džez (jazz), rokenrol (rock and roll), R&B (rhythm and blues) i mnogi drugi žanrovi. Bobi dodaje još i: “To je kao kuvanje krompira. Možeš da dodaš slaninu, možeš da ih isečeš, možeš da ih izgnječiš, ali to su i dalje krompiri.” Zanimljivo objašnjeno, ali zaista je tako. Kao da se, idući raznim životnim putevima, na svakom većem raskršću prisetite odakle ste krenuli.
Ali da se vratimo na početak bluza …
Bluz je rođen na američkom jugu, u oblasti delte reke Misisipi, negde pred kraj XIX veka, kao muzika bivših robova, koji su nastavili da žive tamo i posle oslobađanja. I dalje su živeli i radili u teškim uslovima, ali je muzika bila glavni pokretač i prožimala sve aspekte njihovog života. Bila je to gospel muzika koja se pevala u crkvama, kao i radne pesme, koje su se pevale dok se radilo na poljima. Vremenom, iz ova dva žanra nastao je treći, koji danas poznajemo kao bluz (blues).
Većina bluz muzičara bili su radnici na farmama preko dana, a noću, po barovima koje su u to vreme zvali “juke joints”, svirali bluz. Rane forme, koje su se u to vreme svirale zvale su se kantri bluz (country blues) i delta bluz (delta blues).
Instrumenti na kojima se svirao bluz
Ono što je karakteristično za ove osnovne stilove bilo je to da su imali solo pevača koji je obično i svirao, usnu harmoniku ili gitaru sa slajdom na prstu. Slajd su pravili od grlića flaše, tankog parčeta cevi, a ponekad su u iste svrhe koristili i nož. Služio je za stvaranje posebnog zvuka kada se snažnim pritiskom na vrat gitare, prevlači preko žica. Slajd se i danas koristi pri sviranju, jer bluz i danas živi. A osim njega, za delta bluz je karakteristična i ritam gitara, kao i tekstovi o životu crnog stanovništva (potomaka robova) na američkom jugu.
Putevima bluza
Pored već pomenutog Roberta Džonsona, poznati muzičari tog vremena su i Čarli Patn (Charley Patton) i Edi Džejms “Sin” Haus Džunior (Eddie James “Son” House Jr), koji su proslavili regiju delte Misisipija. A kasnije se bluz proširio, pa su muzičari počeli da sviraju i u Memfisu, država Tenesi (Memphis, Tennessee). Među muzičarima koji su se proslavili u Memfisu, bila su i velika imena poput Bi Bi Kinga (B.B.King) i Džona Li Hukera (John Lee Hooker).
Pokušavajući da pobegnu od rasizma, za vreme “velike migracije”, između 1910. i 1970. godine, mnogo bluz muzičara se preselilo u severnije gradove, a posebno u Čikago (Chicago, Illinois), gde se formira još jedna značajna bluz scena. Na čikaškoj sceni, proslavili su se muzičari poput Haulina Vulfa (Howlin’ Wolf), Vilija Diksona (Willie Dixon) i Madija Votersa (Muddy Waters).
Muddy Waters
Čikaška scena stvara novi zvuk bluza, tzv. čikaški bluz, koji je praktično isto što i delta bluz, ali se svira dosta energičnije, na električnim instrumentima. Znači, ovaj stil odlikuju pre svega električna gitara, često i el. bas gitara, klavir i bubnjevi. I upravo iz čikaškog stila, kasnije je nastao jedan od najznačajnijih žanrova svih vremena –rokenrol (rock ‘n’ roll).
A kakvi su tekstovi bluz pesama?
Za izvorni bluz postoji nešto karakteristično što se teksta tiče. Obično se prvi stih ponavlja dva puta, a onda sledi “odgovor”. Smatra se da je ovo ostalo kao nasleđe iz radnih i duhovnih pesama, od kojih je bluz i nastao. Zanimljivo je i ono o čemu tekstovi govore. Jer, po rečima muzičara po imenu Džimi “Dak” Holms (Jimmy “Duck” Holmes): “U pravom bluzu, tekstovi su apsolutno istiniti. Govore o životnim iskustvima, nekad dobrim, nekad lošim, ali nikada ne govore laži”.
Često govore o ljubavi, nekad neuzvraćenoj, nekad sa izvesnim preprekama, ali ljubav je jedna od najčešćih tema. Najveći hitovi bluz muzike imaju upravo takve tekstove. Nikada komplikovane, često simbolične, ali pretežno ljubavne.
Jer, po definiciji koju daju enciklopedije, reč bluz znači “osećanje tuge i depresije”. I boja bluza je takva, plava. Retke su šaljive pesme, mada ima i toga, recimo kod velikog B.B.Kinga. Brus Springstin (Bruce Springsteen), jedan od najznačajnijih američkih muzičara, kaže: “Neke od najvećih bluz pesama su takođe neke od najmračnijih pesama koje ste ikada čuli”.
Obogaćivanje bluza
Seleći se u druge delove Amerike, muzičari su sa sobom nosili bluz, koji bi se zatim mešao sa žanrovima karakterističnim za delove države u koje su se doselili. Tako je nastalo mnogo mini žanrova, koji su kasnije bili preteča ranih džez improvizacija. A džez muzičari poput Luisa Armstronga (Louis Armstrong), Majlsa Dejvisa (Miles Davis) i Djuka Elingtona (Duke Ellington) stvarali su svoje kasnije žanrove na osnovama bluza.
Na istoj osnovi, osim džeza, kasnije je nastao i rokenrol. To se odlično oseća kod muzičara koji su došli kasnije, poput Elvisa Prezlija (Elvis Presley), Čaka Berija (Chuck Berry), bendova “Bitls” (“The Beatles”), “Krim” (“Cream”), itd. koji u svojoj muzici često koriste pentatonske i bluz lestvice.
Iste lestvice koriste i kasniji hard rok i hevi metal bendovi, a takođe i kantri muzičari poput Džonija Keša (Johnny Cash). I kako god okrenete, poneki element bluza može se naći u skoro svakom modernom žanru.
Doba elektrike
B.B.King
Po rečima velikog Bi Bi Kinga (B.B.King), koji je jedan od prvih muzičara koji je bluz svirao na električnoj gitari: “Šta je bluz? Život. Život kakav živimo danas, život kakav smo živeli u prošlosti i život kakav ćemo, verujem, živeti i u budućnosti”. On je jedan od osnivača čakaškog bluza, koji se oslanja na “gradski” (city) i “seoski” (country) stil bluza.
Bluz u Evropi
Bluz se, dalje, širio i na istok, ka Evropi. Mnogi evropski bendovi počeli su svirajući na osnovama bluza koji se i tamo mešao sa raznim uticajima. Evropski bendovi poput “The Who”, “Rolling Stones” “The Cream”, “The Animals”, “Led Zeppelin”, bili su zaljubljeni u delta bluz. Svoje stilove, nastale kasnije, stvarali oslanjajući se upravo na delta bluz. Uostalom, tako je nastao i rokenrol (rock ‘n’ roll), kao i kasniji, srodni žanrovi.
Kako je popularnost rokenrola rasla, mnogi su poželeli da ponovo čuju korene, pa su tako neki od muzičara koji su svirali delta bluz, posle Drugog Svetskog rata emigrirali u Evropu i sa sobom doneli svoju muziku. Svirali su pred mnogobrojnom publikom koja je kao u transu gutala sve što su imali da pokažu. Praktično, u Evropi je bluz u ono vreme, zasluženo stekao mnogo više poklonika i bio popularniji nego u Americi.
Muzički bunt
Jimi Hendrix
Šezdesetih godina prošlog veka, kroz muziku se probija i politički bunt. Po rečima Džimija Hendriksa (Jimmy Hendrix) jednog od najboljih gitarista svih vremena: “Muzika ne laže. Ako nešto treba promeniti u ovom svetu, to se može dogoditi samo kroz muziku”. Tako su mislili i mnogi drugi umetnici, poput Boba Dilana (Bob Dylan), slavne pevačice Dženis Džoplin (Janis Joplin), Allman Brothers Band”, “ZZ Top”, “The Doors”, itd.
Žanrovi koji su proizašli iz bluza
I, što dalje idemo ka XXI veku, stvara se sve više žanrova koji za osnovu i dalje imaju bluz. Ono poređenje sa “kuvanjem krompira” sada zvuči kao veoma dobro objašnjenje, zar ne? Bili su to žanrovi kao što su: rockabilly, psychedelic rock, punk, ska, grunge, heavy metal i indie rock. Možda neverovatno zvuči, ali svi ovi žanrovi, za osnovu imaju delta bluz, koji je nastao početkom XX veka.
Mnogo je sjajnih muzičara stvaralo svoju muziku u duhu. Da pomenemo neke, jer kada bismo hteli da pomenemo sve, ovo ne bi bio članak nego enciklopedija. Ali, neke od njih ne smemo izostaviti. Tu je čitava plejada sjajnih umetnika kao što su: Eric Clapton, J.J. Cale, Gary Moore, Buddy Guy, Bobby Bland, James Brown, Etta James, Stevie Ray Voghan, Johny Winter, Billie Holiday, Aretha Franklin, Bonny Raitt, Nina Simone, Rory Gallagher, Joe Bonamassa, John Mayall, Joe Cocker, itd…
Ali, i mi bluzere za svirku imamo
O, da! Imamo veoma zanimljivu bluz scenu. Osim onih koji su svirali bluz i rokenrol poput sjajne grupe “Smak” i neponovljivog Radomira Mihajlovića Točka, preko fenomenalnog Dragoljuba Crnčevića i njegovog benda “Point Blank”, do bendova kao što su “Sirova koža”, “Texas Flood”, “Zona B”, “Di Luna Blues Band” i mnogi drugi. Ima i sjajnih solista poput virtuoza na usnoj harmonici Pere Džoa, koji je jedan od najvećih evropskih majstora usne harmonike.
Ana Popović
A tu je i jedna sjajna i danas veoma slavna dama, kojoj je Radomir Mihajlović Točak bio mentor, a koja se otisnula na put do Amerike i svoju karijeru izgradila na samom izvoru bluza, Ana Popović. Svirala je sa mnogim slavnim imenima kao što su B.B.King i Buddy Guy, a pred njom je još mnogo godina blistave karijere.
I za kraj…
Da završimo rečima Vilija Diksona (Willie Dixon), takođe sjajnog bluz muzičara: “Bluz je koren, a ostali žanrovi su plodovi. Koren treba održavati živim, zato što to znači da će i plodovi biti bolji. Bluz je koren američke muzike. I dok god živi američka muzika, živeće i bluz”. I ne samo američka, već i mnogi žanrovi svetske muzike, to je sasvim sigurno.
A da li vi volite bluz? Čiju biste muziku posebno izdvojili? Podelite to sa nama, u komentarima.
Naslovna slika: Robert Johnson
Autorski tekst: Jelena Todorović
