663
U svetu koji se konstantno menja, kreativnost je jedna od najvažnijih kognitivnih veština. Smatra se da upravo ona ima jednu od ključnih uloga, jer utiče na sve aspekte naših života, i predstavlja snagu koja stoji iza inovacija. A kako muzika utiče na vašu kreativnost, pokušaćemo da objasnimo u ovom tekstu.
Po definiciji oksfordskog rečnika kreativnost je “upotreba mašte ili originalnih ideja za stvaranje nečega”. Problemi sa kojima se suočavamo u modernom svetu zahtevaju kreativno razmišljanje više nego ikada. Međutim, čini se da smo u kreativnoj krizi! Sve je više ljudi koji ostaju bez ideja, dok svakodnevnu rutinu nastavljaju da obavljaju mehanički, polako ubijajući svoje strasti. Sa ulaskom veštačke inteligencije u sve segmente našeg stvaranja, sve to, oseća se još više.
Po rečima velikog Alberta Ajnštajna: “Pokretanje novih pitanja, novih mogućnosti, i sagledavanje starih problema iz novog ugla, zahteva kreativnu maštu”.
Kako moderna nauka tvrdi, svi ljudi imaju kognitivni kapacitet da iznesu jedinstvene ideje, i sposobnost da iz niza ideja izaberu onu jednu koja će najverovatnije biti uspešna. Ipak, ne koristimo svi svoje kapacitete do maksimuma.
Moć koju muzika ima u odnosu na kreativnost
Da citiramo još jednog velikog filozofa, Ničea, koji je rekao: “Bez muzike, život bi bio greška”. Lepo rečeno.
A prema nekim nedavnim istraživanjima, dokazano je da slušanje muzike tokom rada može da poboljša divergentno razmišljanje, koje je praktično - sinonim za kreativnost. Divergentno znači “misliti u više pravaca”. Elem, studija dokazuje da muzika poboljšava ovaj vid razmišljanja, i rešavanje problema. Posebno ukoliko se sluša stimulativna i kompleksna muzika, kao što je klasična. Na primer Vivaldijeva “Četiri godišnja doba”, delo koje je osvojilo prvo mesto u izboru onih koja najviše podstiču kreativnost.
U svom istraživanju, Dr Sajmon Riter i Dr Sem Ferguson rasporedili su 155 volontera u pet grupa, od kojih su četiri izvodile zadatak uz muziku, dok je peta radila u tišini. Zadaci su osmišljeni za merenje divergentnog i konvergentnog razmišljanja, a ono što je istraživanje otkrilo je da se kreativnost ljudi povećava kada slušaju muziku koju doživljavaju kao pozitivnu.
Dakle, najoriginalnije ideje došle su sa muzikom, ali je bitno i kakava je ona bila. Samo “srećna muzika”, koja je povezana sa poboljšanjem pozitivnog raspoloženja i visokim uzbuđenjem, povezana je i sa povećanjem kreativnosti.
Mocartov efekat
Fotografija: https://unsplash.com/photos/a-close-up-of-a-statue-of-a-person-iikh1lN3C5w
Ovo istraživanje inspirisano je čuvenom studijom “Mocartov efekat”, koja je dokazala da slušanje klasične muzike može da poboljša prostorno rezonovanje. Ta teorija je razrađena, tako da je korišćeno više muzičkih žanrova. Jer kada su ispitanici slušali svoj omiljeni žanr (bilo da je u pitanju džez ili klasična muzika), imali su bolji učinak na kognitivnim testovima.
I ne samo žanr, važan je i tempo, durski ili molski tonalitet dela, jer sve to utiče na raspoloženje, povećava “uzbuđenje”, što znači da će i vaše kognitivne prednosti biti poboljšane.
Kada stvaramo, naš mozak ulazi u režim “uma koji luta”, a slušanje muzike je jedan od najefikasnijih načina da u taj režim uđe. To je ono što je poznato kao “stanje toka”; kada vam vreme proleti, a da toga niste svesni, jer ste bili duboko usredsređeni na ono što radite.
Kako je to lepo objasnio američki autor Stiven Kotler: “Drugačije rečeno, tok je telefonska govornica u kojoj se Klark Kent presvlači, i odakle izlazi Supermen”. Upravo tako, a muzika je jedan od najefikasnijih načina da lakše uđete u “stanje toka”.
Ipak, ne bilo koja muzika…
Fotografija: https://unsplash.com/photos/greyscale-photo-of-man-playing-spinet-piano-close-up-photo-F8E2tks5N04
Izbor pravog žanra, tempa, boje i glasnoće su ključni. Istraživanje koje smo već pomenuli otkrilo je da izlaganje umerenom nivou ambijentalne buke od oko 70 decibela, poboljšava performanse kreativnih zadataka i povećava apstraktno razmišljanje.
Isto tako, prema istraživanju kompanije “Spotifaj”, optimistična muzika sa 50-80 otkucaja u minuti, povećava uzbuđenje. Zaključak se nameće sam, ako želite da poboljšate svoju kreativnost i fokus, slušajte muziku koja povećava vaše uzbuđenje, i dovodi vas u dobro raspoloženje. Znači, nešto optimislitčno, umerene jačine.
U zavisnosti od vaših sopstvenih afiniteta, to može da bude sve; Betovenova “Za Elizu”, ili “Yellow” od “Coldplay”. Bez obzira da li je razlika mala ili velika - slušanje muzike je itekako pravi.
Dobro, može da poboljša, ali može li muzika i da naruši vaše kreativno stvaranje?
Može i to! Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da slušanje muzike zapravo može i negativno da utiče na određene vrste kreativnog razmišljanja. Međunarodni tim istraživača testirao je tvrdnju da muzika poboljšava kreativnost. Zamolili su učesnike da urade kreativne zadatke u različitim okruženjima; u tihom, u okruženju sa muzikom sa nepoznatim tekstom, sa instrumentalnom, i sa muzikom sa poznatim tekstom.
Došli su do dokaza o smanjenim performansama pri slušanju muzike u pozadini, u poređenju sa radom u tišini. Tako da su ovi nalazi osporili popularno mišljenje da muzika podstiče kreativnost. A šta je razlog tome?
Pa, naši mozgovi su drugačije “povezani”, tako da je moguće da, dok je muzika dobra za neke od nas, za neke druge može da bude loša. Bez obzira da li više volite zvuk tišine ili klasičnu muziku, možda je najbolje da eksperimentišete sami, i saznate šta je ono što vama najviše odgovara.
Da rezimiramo…
Kako rezultati različitih istraživanja sugerišu, mnogi ljudi žele da slušaju “srećnu” muziku dok rade, posebno ako treba da smisle nove načine sagledavanja određenog problema. Dakle, slušanje muzike može da bude korisno za promovisanje kreativnog razmišljanja na jeftin i efikasan način, u različitim obrazovnim i organizacionim okruženjima, kada je potrebno kreativno razmišljanje.
A koja će vam muzika odgovarati, zavisi od vaših sopstvenih afiniteta. Poput muzike koju slušate dok vozite automobil, koja može da vam poremeti pažnju, ili da vas natera da ostanete budni. Tako je i sa muzikom za poboljšanje kreativnosti. Sasvim sigurno, to za sve nas ne može da bude isti žanr.
I na kraju…
Fotografija: https://unsplash.com/photos/black-wireless-headphones-dBwadhWa-lI
U današnjem svetu, kreativno razmišljanje potrebno nam je više nego ikada, a kreativnost nije rezervisana samo za umetnike i genijalne mislioce. Ali, bilo da problemi sa kojima se suočavamo uključuju otkrivanje tehnoloških izazova na poslu, ili sledeće korake koje treba preduzeti u stvaranju nove slike ili književnog dela, mnogima od nas, muzika može da pomogne.
Piscu ovog teksta, u pisanju je pomogla relaksirajuća džez muzika koje na YouTube ima mnogo, i koja je napravljena upravo za takve prilike. Koliko je uspela da podstakne kreativnost, znate vi, koji ste pročitali tekst.
A šta je ono što vama pomaže da date najbolje od sebe u onome čime se bavite? Podelite to sa nama u komentarima, jer možda ćete svojom idejom pomoći još nekome. Unapred hvala.
Naslovna fotografija: https://unsplash.com/photos/woman-in-black-and-white-striped-long-sleeve-shirt-writing-on-white-paper-5Wj_tk8_Ens
Autorski tekst: Jelena Todorović
