2158
Život bez mobilnih telefona je nezamisliv u eri digitalizacije. Tehnologija na kojoj se naša moderne društvo zasniva, osmišljena je kao sredstvo komunikacije za potrebe Drugog svetskog rata, a tada nije mogla ni stati u ruku.
Danas, uređaji sa tehnologijom koja je znatno više razvijena od one sa kojom smo leteli na mesec staju u svačiji džep, a mnoge industrije bi se jednostavno ugasile da nema pametne tehnologije.
Praktično ne postoji sfera društva čiji način funkcionisanja nije promenjen iz temelja tehnološkim napretkom, pa je tako i muzička industrija morala da se prilagodi novoj metodi poslovanja.
Umesto na ploče, kasete i kompakt diskove muzika se danas skladišti u mobilnom telefonu, pa nam je dostupna u bilo kom trenutku, a kako je njihov razvoj uticao i kako će još uticati na muzičku industriju saznajte u nastavku teksta.
Mobilni telefon - sve na jednom mestu
Ljudi obavljaju najrazličitije poslove putem mobilnih telefona - slušaju muziku, kupuju preko interneta, igraju igrice, komuniciraju na mreži, fotografišu, koriste navigaciju putem satelita… lista je predugačka da bi stala na jedan papir.
Zato ne čudi što je oprema za telefone najpouzdanijih proizvođača prvi izbor pri nabavci svakog kupca, jer ljudima je neophodna kvalitetna dodatna oprema kako bi mogli da zaštite mobilni telefon od fizičkih oštećenja, razgovaraju dok upravljaju automobilom i imaju veći komfor pri upotrebi uređaja.
Moderne funkcionalnosti mobilnih telefona povezanih na Internet transformisali su muziku koja je sada dostupna na klik, i omogućila korisnicima da preuzimaju milione pesama najrazličitijih žanrova bez pomeranja iz udobnosti svoje fotelje.
Ranije, da bi ste poslušali omiljenu numeru, morali ste otići u prodavnicu da bi ste kupili komad plastike sa albumom na kojem se nalazi pesma koju želite da čujete.
Čak i sa pojavom iPod-a bilo je neophodno prvo prebaciti muziku sa diska na računar, pa sa računara na uređaj, a taj proces može da ubije svaku želju u vama da ponovo čujete “Makarenu”. Brendovi poput Spotify sada vode na novootvorenom tržištu striminga muzike sa udelom od 35%, a i druge kompanije poput Apple Music i Amazon Music slede iste korake.
Osim novog načina slušanja omiljenih numera, ljudi danas po prvi put mogu za nekoliko sekundi da pošalju drugima svoju omiljenu playlistu ili pesmu i tako se brzina kojom se zvuk širi enormno povećala.
To je donekle uticalo i na masovnu produkciju kakva nikada ranije nije viđena, pa je sada teško zamisliti da se ranije muzičke nagrade dodeljivale na osnovu broja prodatih primeraka. Samo 1974. godine širom sveta prodato je približno milijardu ploča, a do kraja veka je taj broj bio tri puta veći.
Međutim, ploča nije otišla u potpunosti u zaborav. Postala je neka vrsta rariteta čije kolekcije mogu da se prodaju i za nekoliko stotina hiljada evra, u zavisnosti od autora, godine izrade i kvaliteta. Bilo da je pomodarstvo, nostalgija ili kolekcionarizam, izgleda da se gramofonske ploče polako vraćaju u modu.
Nov model zarade muzičke industrije
Postavlja se pitanje na koji način danas autori i izdavačke kuće zarađuju od pesama ako su tako lako dostupne? Moć i uticaj muzičke industrije pre interneta se uglavnom zasnivao na sposobnosti kontrole fizičke distribucije. Stiče se utisak da su inovacije zatekle ovu industriju pomalo nespremnu, i da se digitalnoj distribuciji prilagođava u hodu.
Da bi smo razumeli kako muzička industrija zarađuje novac prvo moramo analizirati grane od koje je ova industrija sačinjena. Prva grana je snimanje zvuka koja je, kako sama reč kaže, zadužena za snimanje i distribuciju zvuka potrošačima. Druga grana se odnosi licenciranje te muzike a treća na njeno uživo izvođenje.
Grana koja je najviše pogođena pojavom interneta i pametnih telefona je upravo distribucija zvuka, shodno promenom formata iz fizičkog u digitalni proizvod.
To je uticalo na ostale grane da povećaju svoj angažman kako bi se pokrili gubici, a sa ogromnom ekspanzijom veb lokacija, televizijskih i radijskih kanala kojima je muzika potrebna kao primarni ili sekundarni sadržaj, prihodi od licenciranja su se više nego udvostručili.
Od muzike se danas zarađuje na više načina. Autori na raznim platformama mogu staviti simboličnu cenu od jednog ili više dolara za skidanje pesme, a takođe mogu zaraditi od popularnosti pesme i reklama koje se emituju shodno platformi na kojoj se sluša.
Međutim, piraterija je postala ogroman problem za muzičku industriju, iako agresivno pokušava da zaustavi ekspanziju piraterije kako tehničkim tako i pravnim metodama. Međutim, čim se ugasi jedan servis za deljenje pesama bez naknade autorima, pojave se novi još sofisticiraniji i tako u nedogled.
Virtuelni festivali - sadašnjost ili budućnost?
Muzika uživo ne može biti zamenjena pametnim telefonima, iako postoji opcija da se preko njega koncert prati dok traje. Jednostavno, to nije taj isti osećaj koji iskusite dok je pred vama vaš omiljeni bend ili pevač.
Zato su festivali i koncerti trenutno ostali nedodirljivi za tehnološki napredak, a fanovima je olakšana organizacija i pakovanje jer imaju mnogo manje stvari da ponesu. Kartu mogu da kupe preko brojnih aplikacija, a ona će stići u digitalnom formatu tako da nema bojazni od gubitka iste.
Osim tiketa, vaš pametni telefon može biti i baklja, upaljač, fotoaparat i novčanik, gotovo sve ono što može zatrebati kada naiđe omiljena numera. Lako možete pronaći vaše prijatelje jednostavnom prepiskom putem uređaja, i javiti im gde se tačno nalazite u masi.
Ipak, nesumnjivo je da će još drastičniji napredak tehnologije promeniti i kako doživljavamo festival, koncert ili uživo svirku i to na način koji podseća na naučnu fantastiku. Naime već sada postoje festivali koji nude VR iskustvo onima koji to žele i traže, a u budućnosti ćemo možda svi živeti virtuelnu realnost ne pomerajući se sa svog mesta.
