Kada pomenemo termin „inspiracija“, na šta prvo pomislite? Možda na munju nebesku koja one posebne među nama, umetnike, udara direktno, omogućavajući im da naprave nešto čemu se će običan svet diviti. Ponekad, to zaista tako deluje, ali u većini slučajeva, ide malo drukčijim putem. Za neke sjajne pesme, ponekad su „krive“ knjige. Ovaj tekst govori upravo o 10 popularnih pesama inspirisanih književnim delima.
Jer knjige i muzika, oduvek su išle ruku pod ruku. Da biste pisali dobre tekstove, morali ste isto tako dobro da poznajete svet književnosti, da biste bili u stanju da kod publike izazovete slična osećanja kao veliki romanopisci. Ponekad je to najlakše postići korišćenjem omiljenih knjiga, koje bude vašu kreativnost.
Tekstovi i muzika su, opet, nešto što bismo mogli nazvati brakom koji je sklopljen na nebu. U popularnoj muzici, nema mnogo instrumentala koji su doživeli istu slavu poput pevanih pesama, sa dobrim tekstom kao podlogom. Jer kako reče nepoznati autor: „Kad si srećan, uživaš u muzici. A kad si tužan, tek onda stvarno razumeš tekst“. I jeste tako. Ali da se vratimo na pesme inspirisane književnim delima, evo naše liste...
# Pesma br.10 – „Wuthering Heights“ – Kate Bush
Zanimljivost vezana za sjajnu autorku Kejt Buš (Kate Bush) je da je rođena istog dana (ali 100 godina kasnije), kao i Emili Bronte, autorka „Orkanskih visova“ (Wuthering Heights). Možda je i to jedan od razloga Kejtine ljubavi prema pisanoj reči, koja je prožela sve njene pesme.
Pesma je nastala davne 1977. godine. Kako sama Kejt kaže: „Bio je pun mesec, zavese su bile otvorene, i sve je došlo prilično lako“. Ponekad i jeste tako. Neke od stihova, preuzela je i citirala direktno iz romana. Bilo je prilično teško sažeti i izraziti u pesmi osećanja koja je knjiga uspela da donese. A Kejt je svaki put kada je izvodila tu pesmu, uspevala da se poveže sa Keti, glavnim likom iz romana. „Kada pevam tu pesmu, ja sam Keti“, govorila je.
# Pesma br.9: „One“ – Metallica
Metalika možda nije bend koji ćete odmah povezati sa književnošću, ali pesma „Jedan“ (One) je njihov omaž romanu Daltona Trumboa iz 1939. godine. To je priča o mladom vojniku u Prvom svetskom ratu, koji je ostao bez ruku, nogu, očiju, jezika i lica.
Ova mučna knjiga pretvorena je u film 1971. godine, ali je u njemu reč o Vijetnamskom ratu, da bi vizuelni prikazi bili malo relevantniji. Metalika je ovaj roman uzela kao inspiraciju za pesmu iz 1988. godine, u čiji su spot uključeni i delovi iz filma, savršen spoj umetnika i umetnosti.
# Pesma br.8 – „I Am The Walrus“ – The Beatles
Kada je pisao tekst za pesmu „Ja sam morž“ (I Am The Walrus), Džon Lenon je bio inspirisan delom Luisa Kerola – „Morž i stolar“. Po njegovim rečima, pesma je prosto „sama iskočila sa stranica ovog dela“. Lenon koristi alegoriju, da stvori mistifikujuću tačku, pa tako „morž govori svoj san“.
U jednom intervjuu za Plejboj iz 1980. godine, Lenon je priznao da je pesmu napisao pod dejstvom narkotika, a dopunio nakon što je upoznao Joko Ono. Tekst je takav da se vidi da je Lenon u startu zapisao neke nejasne sentence filovane drogom, i pokazao da pesme ne moraju nužno da znače bilo šta, da bi se smatrale sjajnim. No, ukusi su različiti.
# Pesma br.7: „Pet Sematary“ – Ramones
U redu, ovde malo varamo. Ova sjajna pesma inspirisana je romanom Stivena Kinga „Groblje kućnih ljubimaca“ (Pet Sematary), ali je napisana i snimljena za filmsku adaptaciju romana, tako da ne morate da se trudite da zamislite članove Ramonsa kako čitaju knjigu. Nije isključeno da jesu, ali opet, to nekako ne ide uz njihov imidž.
Elem, 1980-te godine, bile su luda decenija za Ramonse, a završila se kada je Dee Dee Ramone napustio grupu. Međutim, pre nego što je otišao, sam Stiven King, koji je bio jedan od vatrenih obožavalaca ovog benda, pitao ih je da napišu tematsku pesmu za filmsku adaptaciju jednog od njegovih bestselera.
I tako je nastala jedna od retkih, komercijalnih pesama ovog benda i veliki hit onog vremena. Ujedno, bila je to lepa završna nota za kraj paklene decenije u kojoj je ovaj slavni bend ostvario svoje najbolje radove. Ah, te '80-te...
# Pesma br.6: „Sympathy for the Devil“ – The Rolling Stones
U pisanju ove sjajne pesme, „Simpatija za Đavola“, veliku ulogu imao je roman Mihaila Bulgakova – „Majstor i Margarita“. Radnja romana se vrti oko Satane koji dolazi u posetu Sovjetskom Savezu, i sto se u stihovima može nazreti. Ipak, Mik Džeger je sugerisao da je ova pesma možda inspirisana i Bodlerovom poezijom, koja ga je inspirisala i za pesmu „Brown Sugar“ (Smeđi šećer).
Šta je u celoj priči istina, pitanje je... Ipak, bilo je to vreme kada su se umetnosti preplitale, inspirisale jedna drugu i tako su nastale zaista značajne pesme. Ali stoji i to, da je mnogo umetnika baš u momentima kada su napisali svoja najznačajnija dela, bilo pod dejstvom droga, pa su neke stvari ostale nedorečene.
# Pesma br.5: „Colony“ – Joy Division
Kratak period boravka Iana Kertisa (Ian Curtis) na ovoj planeti bio je podeljen između njegove dve ljubavi – muzike i književnosti. Pevač benda Joy Division koji je, nažalost, oduzeo sebi život 1980. godine, bio je strastveni čitalac i nastojao je da u svoje radove uključi književne reference.
Pesma pod nazivom „Kolonija“, inspirisana je kratkom pričom Franca Kafke iz 1914. godine, pod nazivom „U kažnjeničkoj koloniji“. Pesma je, sasvim prirodno, mračna i puna pretnje, jer je to boja koju su i Kafka i Kertis izvukli iz svojih duša, pišući svako svoje delo.
# Pesma br.4: „Killing An Arab“ – The Cure
Ova pesma je debi izdanje benda The Cure, koje veoma govori o njima samima. Sam naslov, „Ubijanje Arapina“, doneo im je loše kritike zbog promovisanja nasilja nad muslimanima, što i danas zvuči grubo. Međutim, sadržaj pesme je u velikoj meri inspirisan fiktivnim svetom koji Alber Kami stvara u svom romanu „Stranac“.
Pevač benda, Robert Smit, pesmu je nazvao svojim „kratkim poetskim pokušajem da sažme svoje utiske o ključnim momentima Stranca, Albera Kamija“. A ono što o njima kao bendu govori to što je baš ova pesma njihov debitantski singl je da su od samog starta hteli da odaju utisak jednog kontroverznog, obrazovanog i na svakom koraku poetičnog benda. Definitivno su uspeli!
# Pesma br.3: „Scentless Apprentice“ – Nirvana
Na poslednjem albumu Nirvane, slavni frontmen Kurt Kobejn (Kurt Cobain) želeo je da oda počast jednom od svojih omiljenih romana, a to je „Parfem (Priča jednog ubice)“, delo Patrika Zisikinda. Roman je istorijski horor, koji prati život šegrta jednog parfemiste, vlasnika super-čula mirisa, koje ga otuđuje od sveta.
Knjigu je Kobejn nosio sa sobom na mnoge turneje, tako da je poslužila kao direktna inspiracija za pesmu „Scentless Apprentice“ (Šegrt bez mirisa). Kako je sam rekao, on je knjigu pročitao desetak puta, i stalno imao u džepu, tako da je svoju ljubav prma ovoj horor-priči, pretočio u tekst. A po istoimenom romanu, 2006. godine je snimljen i veoma zanimljiv film.
# Pesma br.2: „Ramble on“ – Led Zeppelin
Ova pesma, objavljena je na drugom albumu fenomenalnog benda Led Zeppelin, objavljenom 1969. godine. Tekst je fantazija Roberta Planta, veoma plodnog i još uvek aktivnog umetnika, koji je bio inspirisan delima Dž.R.R.Tolkina. U pesmi, on pominje uticaj koji su ova dela izvršila na njega.
I nije jedina. Veliki deo opusa ovog sjajnog benda, za mnoge – najboljeg u istoriji rok muzike, inspiraciju je crpeo iz epske fantastike. Naravno, za to je najviše kriv gospodin Plant, ali ni ostali članovi, poput Džimija Pejdža, slavnog gitariste, nisu bili imuni na ovaj žanr. Sa velikom radošću, doneli su ovu divnu pesmu.
# Pesma br.1: „1984“ – David Bowie
Većina pesama Dejvida Bouvija ima neki literarni smisao. Bouvi je dugo, prilikom pisanja svojih pesama koristio lirsku tehniku Vilijama S. Barouza, poznatu kao „cut-up“ metoda. Naime, on bi isekao mnogo različitih reči, a zatim ih nasumično spajao u neku vrstu slagalice, da bi podstakao maštu. Ali ipak, postoji jedna knjiga koja je na Bouvija ostavila snažniji utisak. Pogađate, to je „1984“, roman Džordža Orvela.
Nakon što je Bouvi ubio svoju kreaciju poznatu kao Zigi Stardast, pokušao je da napravi muzičku adaptaciju ovog romana, ali je Orvelova udovica stopirala tu ideju. Bouvi je, na kraju, napisao svoju pesmu kao omaž Orvelovom romanu, za album „Diamond Dogs“ iz 1974. godine.
Bouvijeva pesma je očajnički pokušavala da upozori na budućnost koja dolazi, i koja neće biti lepa. Ovo je jedna od boljih pesama iz velikog opusa Dejvida Bouvija, koja govori o umetniku posvećenom čitanju. Sasvim poseban, uvek svoj, jezgrovit, obrazovan i kreativan, kakav se jednom rađa.
I na kraju...
Korišćenje pisane reči kao inspiracije je odlična polazna tačka za svakog tekstopisca. Na kraju krajeva, već ste nadareni osnovnim narativom, tako da se pesma ponekad napiše sama. Ona munja nebeska s početka, ponekad se pojavljuje dok u toplini svog doma radite nešto sasvim obično, poput uživanja u šoljici kafe, ili jutarnjeg tuširanja.
Odakle se stvorila? A ko to zna? Ali ukrštanje književnosti i muzike oduvek je bilo neizbežno, jer su tekstopisci, često bili inspirisani omiljenim književnim delima.
Da li vam je neka od ovih, koje su se našle na našoj listi, omiljena? Jeste li znali o čemu govori? Podelite svoje misli sa nama, u komentarima.